Православни верници 2. августа су обележили Светог пророка Илију, старозаветног пророка који је чинио многа чуда.
„Свети Илија је за верне људе једна од најфасцинантнијих личности у целој библијској историји. Он је фасцинантан по томе што је храбар и што је праведан. И нама би се сад учинило да су многи људи кроз историју били храбри и праведни, али ако се мало боље загледамо у историју, видећемо да су то увек јако ретки људи“, описао је током данашње службе владика Григорије.
Али најправеднији, најхрабрији људи су они који се супростављају сили, који се супростављају онима који имају моћ да убију, да протерају, да понизе, да пониште чак и људски живот, навео је он.
„Интересантно је у тој причи о Светом пророку Илији како он штити немоћне пред моћним царем и његовом безбожном царицом. И увек је то било, до дана-данашњег је тако. Тешко је било супроставити се моћном цару и царици, моћним владарима и владарицама. Али кад стоји пред Господом човек као што је стајао Илија, он се не плаши да каже и неправедном цару да је неправедан“, навео је.
Важно је, каже владика Григорије, нешто што често заборављамо, а што је део приче о пророку Илији.
„То је однос са природом и какве везе има у овој причи царска неправедност са природом. Наиме, неком сиромаху је царица хтела да отме виноград, да му дакле отме живот дакле. И данас видимо да то раде безбожни цареви и владари, отимају људима оно од чега они живе. Илија им је рекао не можете то да радите, а пошто је био пророк и пошто је његова реч била моћна, они су га протерали и хтели су да га убију“, прича владика Григорије.
Међутим, Свети пророк Илија се молио Богу.
„И затворило се небо и закључали су се облаци са кишом на три године, што је у то време значило смрт, не само за сиротињу која једе хлеба од кише и од земље, него и за безбожног цара и безбожну царицу. И у тој причи видимо како је повезан човек са природом и како је повезана праведност и неправедност људска са оним како може на то да одговори природа“, истакао је владика.
Свети пророк Илија се молио у пећини и хранио га је гавран, подећа владика и на фреске из манастира Мораче.
„Али се молио Богу Илија да Бог некако помилује народ израиљски… Прави Израиљци као што је Илија и као што је увек први међу свима, Христос, они не гледају на то ко је ко, него гледају да је сваки човек дете Божје“, наводи владика.
За њега лично, каже, важно је научити да је „повезаност људских судбина са природом, повезаност народне судбине са природом је огромна и велика“.
„Зато је било страшно кад није падала киша и била је страшна глад. Али Илија се непрестано молио Богу. Читали сте, била је и страшна грмљавина, али каже Свето писмо, нигде у томе не беше Бога. А онда, најиђе неки лахор и глас тих и танак рече Илији да изађе из своје пећине јер помилово је Господ народ Израиљев. И тад се Илија враћа, тад се враћа киша, тад се враћа живот. Враћа се и киша, и живот и оно најважније за што се Илија борио, а то је правда“, каже владика.
Наставља – „кад се врати правда, онда се враћа и ред и поредак, и безбожни цар не може да проводи своје безбожничке идеје“.
Извор: Н1
