Пише: Филип Драговић
Још траје удружени напад бивше власти на актуелну парламентарну већину, а све наводно, због антифашистичког сензибилитета и пацифистичких вриједности нападача. Толико су сензибилни да не могу, ни под разно, да опросте фамозни телеграм Мандића Младићу млађем. И због тога су у стању да блокирају ЕУ интеграционе процесе. Ко бива, имају нулти праг толеранције за величање „ратних злочинаца“ а још нижи од тога, за ревизију историје Другог свјетског рата…
У паузи хајке на Мандића, већина ових патриота је пошла да гледа фудбалску утакмицу Црна Гора- Јерменија. Момци са МНЕ грбом играју добар фудбал, а утакмица му дође као добар регенератор уморног им патриотизма. Кад оно тамо!? На сјеверној трибини, вијори се лик официра Крста Поповића, сарадника фашиста из Другог рата, и ако је вјеровати друговима партизанима „пресуђеног ратног злочинца“. Поменути навијачки постер је један од заштитних и препознатљивих знакова МНЕ ултраса, и он се континуирано вијори на тој истој трибини, годинама прије Мандићевог телеграма Младићима.
Нико и никад се не огласи поводом тога. Нико од ових којима се антифашизам „јави“ само онда кад се може испоручити на конто Срба. Никад, ма ни у предаху, силних нео-скојевских засједања по Црној Гори, да неко осуди или навијаче или ФСЦГ због тог инцидента. Нити је Комненић Петар на Тв Вијести сазвао свој полит-биро, и заједно са Ж. Ивановићем позвао да се испразне трибине. Нити је ДПС тражио смјену или оставку Савићевића или барем Ђурђевца. Нити је СТЕГА стегла петљу и позвала на бојкот навијања све док се „не пронађу починиоци“…. Ама ништа од тога. А баш би све то било еквивалентно позивима на политичко спаљивање Мандића, или барем оном јавном згражавању над транспарентом са Младићевим ликом на Звездином стадиону.
Не, овдје се барјачење Крстом доживљава као нека врста емотивног стимуланса у борби против шовинистичких и антидржавних елемената, чуј мене Срба. И, нико није ништа ни видио. Утакмица је била сјајна, атмосфера одлична. Шофро ће да зброји шутеве на гол и корнере, а сер Брано ће да констатује како нас фудбал зближава… Док на другој страни неваљали деликвенти крију споменик Павлу Ђуришићу, величају Ратка Младића, злоупотребљавају дјецу и остало, са репертоара, зна се…
А ако неко и покрене ово питање, одговориће му се пјесмом: „Није Крсто што му зборе…“ односно „И ми ђенерала за трку имамо“. И наравно да су ту најмање крива дјеца са трибина. 100 пута су гори и кривљи они што се праве да не виде, док на другој страни циједе комарца, из Андријиног телеграма.
