Прави четници су цијепали најтврђе пањеве циљајући их сјекиром „међу очи“-
Пише: Александар Живковић
Био је под комунизмом у Тополи један прави четник, темељан човјек, један од оних који су најпотребнији кад се сијеку дрва, могао је да поцијепа најтчворноватије пањеве, вели ја их сјекиром „гађам међу очи“.
Имао је само једну ману, каткад би попио коју више и запјевао:
„Од Тополе па до Равне Горе,
Свуд су страже Ђенерала Драже,
А патроле Калбић Николе…“
И наравно, добијао по 30 дана прекршајно у бувари.
Шумадинац, инаџија, чим га пусте из затвора, опет запјева:
„Од Тополе па до Равне Горе…“
Наравно, нових тридесет дана буваре. И тако десетину путах. На крају смучи се њему без мученице и кад су га пустили, запјева:
„Од Тополе па до Равне Горе,
Све су страже Марковића Драже,
„А патроле Љубичић Николе.“
Полицајци се насмијаше и пустише га кући.
Не знам што сам вам ову причу испричао, осим што је не зна ни Небојша Јеврић, или је неђе пјан заборавио.
Не знам ни да ли подгоричка или омладина у Тополи више зна ко су Дража Марковић и Никола Љубичић. А не бих се поуздао ни у њихово знање, ни у Подгорици ни у Тополи, о ђенералу Дражи и Николи Калабићу, но, ето, остали су у пјесми.
Која, ђецо, није Богојављенска.
А и данас, само Бог зна чије ли су страже од Тополе па до Равне Горе?
