Rusi obećavaju da će se pitanje statusa Kosova rešavati u promenjenim geopolitičkim uslovima. Nije pitanje da li mi to želimo, nego da li Rusi to mogu da ostvare.
Hronika najavljene predaje 4.
Pritisak Jovandanjskog pristanka na „francusko-nemački“ plan neumitno melje. Dok je u Šumadiji Sretenje obeležavano uz partokratsko ograničavanje izražavanja narodnog saosećanja sa sunarodnicima na Kosovu i Metohiji, u Zvečanu i Leposaviću već se održavao „pravni postupak“ eksproprijacije srpske imovine od strane vlasti u Prištini. Kao da nije, koliko juče, Vlada Srbije tražila od KFORA povratak hiljadu vojnika na Kosovo.
U diplomatskim krugovima sve više se špekuliše datumima potpisivanja sporazuma, kao i njegovim aneksima, jednom o ZSO i drugom o statusu „SPC na Kosovu“. Ovaj drugi aneks, koji je verovatno zamišljen po ugledu na svojevremeni aneks 5. Ahtisarijevog „sveobuhvatnog plana“, nikakvom diplomatskom dobrohotnošću prema našim crkvenim poglavarima, ne može da sakrije činjenicu da se u okrilju Crkve stvara jedan novi etnitet, upravo ta „SPC na Kosovu“.
I u sred tih planova, gromko je odjeknula izjava ruskog ambasadora u Beogradu, Aleksandar Bocan Harčenka, da će se pitanje statusa Kosova rešavati u promenjenim geopolitičkim uslovima (nakon ruske pobede u Ukrajini). Bocan Harčenko je, nevešt kakvog ga je Bog dao, izvukao iz skupštinskih izjava one Vučićeve rečenice kojima se odbija evro- američki plan. Time je na veoma jasan način ograničio Vučićeve mogućnosti za „vrdanje“, bar pred ruskom stranom. Usledile su u prozapadnim medijima čitave osude nastupa ruskog ambasadora (koji je u međuvremenu dobio podršku i svojih šefova u Kremlju), pa i zahtevi da mu se uskrati gostoprimstvo. Promućurniji predstavnici „zapadnog toka“ ipak su problem locirali u Vučiću samom, zahtevajući da se „titluje ono što govori“ (Boško Jakšić, Politika) ili ukazujući na to da se on definitivno nije opredelio protiv Rusa („Euroaktiv“).
Vučić je dugo voleo ulogu Marka Kraljevića („iako si turski (zapadni) udvorica, al si, opet, srpska uzdanica.“ ). Sada je sve manje prostora za tu igru, i Zapad i Rusi imaju mnogo poluga moći u pozadini kosovskog fronta i izgledaju rešeno da ih ovaj put maksimalno iskoriste.
Deluje primamljivo ideja da se status Kosova rešava u drugačijim „geopolitičkim prilikama“, odnosno u promenjenom odnosu moći između velikih sila. Mada se mnogi trude da racionalnom analizom prikažu kako je to nemoguće, ili, naprotiv, da je samo pitanje trenutka, ko, uošte, garantuje da se događaji u istoriji odvijaju po nekom racionalnom planu ili odnosu?
Preterano pouzdanje u geopolitičke prilike, kao i, sa druge strane, njihovo potpuno ignorisanje, može da umanji potencijal nacije da se uporno brani na svakoj tački na kojoj je ugrožena, ili, da se izloži riziku nestajanja.
Danas smo na toj klackalici. I imamo rusku gramatu.
