Пише: Александар Живковић
Јучерашњи дан донио је буру у политичким институцијама Црне Горе. Најприје је предсједник Јаков Милатовић, очекивано, вратио Скупштини на поновно одлучивање законе из пакета Европа сад 2, а затим му је премијер Спајић експресно одговорио да је то чин против подизања животног стандарда грађана Црне Горе.
Штавише, влада је најавила почетак пројектовања обилазнице око Подгорице, чиме би се рјешио стални саобраћајни колапс у центру града.
На неки начин импонује што животне теме коначно долазе на дневни ред политичког сучељавања у Црној Гори. Богу и народу дојадила су стална идентитетска надгорњавања, испражњена поодавно од сваког смисла, осим да земљу држе у „идеолошкој блокади“.
Живот, реалан, и питања свакодневице ипак су нашли простор да уђу на политичку сцену, и биће их јако тешко потиснути са ње, какав год био исход посљедњих препирки око спровођења Програма Европа сад 2.
Оно што је у овом случају политички најинтересантније јесте да ће коначну одлуку о исходу економских реформи донијети грађани Подгорице на локалним изборима.
Ту се постављају питања да ли ће сукоб Милатовић – Спајић довести до апатије и мање излазности бирача, или ће се, напротив, изборна борба учинити динамичнијом, укључујући ту и опозиционе бираче?
Даље, да ли је предсједникова тактика урушавања кредибилности владе и премијера, без пратећег алтернативног економског програма, довољно атрактивна за његове (Ракчевићеве) бираче?
Улози су велики на обје стране, а повратку на велика врата нада се и ДПС.
Најављивали смо својевремено да неће бити досадно око подгоричких избора. Можда смо били умјерени – биће поприлично занимљиво.
