Пише: Александар Живковић
И да није питања гасног аранжмана, предсједник Србије имао је доста разлога да оде у Москву.
Мотиви доласка Зеленског у Подгорицу су мање прозирни.
Србија нема никакве шансе да уђе у ЕУ до 2029. године, каже се у једном новијем извјештају. Веће су шансе Албаније. То можда није добра вијест за грађане Србије, али свакако чини српске власти слободним да потраже помоћ на другој страни.
Другим рјечима, Алфа Вуку се „неће срушити небо на главу“ због одласка у Москву. То зна и он, знају и они који му пријете, није без значаја, знају и Руси. А само може да добије поене у српској јавности због присуства Дану побједе. Ако постигне са Путином и повољни гасни аранжман, утолико боље.
У исто вријеме, стиже вијест да 15. маја Володомир Зеленски стиже у Погорицу, гдје ће са предсједником Милатовићем потписати уговор о стратешкој сарадњи Украјине и Црне Горе. Та вијест не би била толико чудна прије годину-двије дана, данас када се ипак говори о постизању руско-украјинског мира, она је донекле изненађујућа.
Радили се то о „украјинизацији Балкана“? Ставља ли се превелика одговорност на плећа Црне Горе? Плаћа ли Црна Гора за своје историјско русофилство? Или се „само“ узима као антитеза Србији?
Било би добро када би црногорски функционери, познати борци за транспарентност, грађанима одговорили на ова и слична питања прије 15. маја.
