Пише: Александар Живковић
Политичка 1924. година била је, као и свака наша политичка година, бурна и чинило се да се у тој бури најбоље сналазе Пашићеви радикали. Људи и средстава за одржавање власти је било.
Каквих људи и каквих средстава показује једна белешка из Ћурчинове „Нове Европе“ од 21. јула 1924.
Овде је доносим целу:
„Шта <се чује.
Београдске „Новости“ од 28. јуна обраћају пажњу на неке људи и неке ствари, како су изгледале на Видов-дан 1914 а како изгледају данас на Видов-дан 1924, под натписом „Да се не заборави…“. Ово поређење осветљује као ватрометом целу лепоту наше данашње политике, и наших данашњих прилика уопште, па преносимо овде главну садржину ове белешке за наше читаоце.
Пре десет година, 1914, излазила су у Сарајеву два српска листа; „Српска ријеч“, чији је власник и тада био Др. М. Сршкић, данашњи министар унутрашњих дела уједињене Југославије, а главни уредник Стјепо Кобасица, садашњи радикалски народни посланик и секретар Народне Скупштине; и „Народ“, чији су власници и сарадници остали такођер исти, и око кога су се купили многи од оних који су за време рата испребијани и измождени по тамницама или суђени на вешала.
И „Српска ријеч“ и „Народ“ излазе и данас.
На Видов-дан 1914, „Српска Ријеч“ донела је, на уводном месту, добродошлицу аустријском престолонаследнику Францу Фердинанду, где каже: „ Данас стиже у нашу средину Његово царско и краљевско Величанство, насљедник престола надвојвода Фрањо Фердинанд. /…/ Као независни орган српског народа ми радосно поздрављамо Њег. Вис. Фрању Фердинанда /…/ и Добро нам дошао!“
Истога тога дана, сарајевски „Народ“ изашао је уоквирен српском тробојком. А на уводном месту донео је чланак оца-Николаја Велимировића, где се, између осталог, каже:
„Сва блага народна прешла су у руке освајача, народу је остало само једно благо, којим је живео… пророчанство о једном великом дану… дану на коме ће се дати последња награда Лазаревој правди и Милошеву јунаштву.“
То је било на Видов-дан 1914. А на Видов-дан 1924, „Српска ријеч“ пише о „политичкој офанзиви црножутих“, па каже за људе око „Народа“: „ Они се крећу, они долазе, но њихов умишљени пир биће њихов последњи корак црножутих вампира, и последњи њихов атак на слободу, понос и част Србинову .“
И папир није поцрвенео“, закључује „Нова Европа“.
Ова илустрација, међутим, јесте пожутела али још може да подсети на радикалско србовање као згодну досетку за задржавање власти.
