Пише: Иван Митковски
Најчитанији савремени скандинавски писац Ју Несбе био је претходних дана у Београду као гост „Трилерфеста“, у оквиру ког је промовисао свој најновији роман „Минесота“ у издању Лагуне.
Норвешки писац, новинар, музичар и бивши финансијски аналитичар, најпознатији је публици широм света по серијалу криминалистичких романа о детективу Харију Хулеу. Сматра се једним од најистакнутијих савремених нордијских аутора. Његове књиге су преведене на више од 50 језика и са продатих 60 милиона продатих примерака сврстава се међу најпродаваније и најутицајније ауторе криминалистичке фикције у савременој светској књижевности.
У роману „Минесота“ писац се сели се из хладног Осла у једнако хладан, али морално много мутнији Минеаполис. Овај тврди, сурови роман може се читати самостално и не припада серијалу о Харију Хулеу, али не оставља нимало сумње да је аутор остао веран свом препознатљивом стилу.
Тим поводом је чувени писац говорио за портал „Времена“ и објаснио да је Минесота била инспирација за истоимени роман и да приповеда причу о друштвеним немирима, расизму и политичкој ситуацији у Сједињеним Америчким Државама.
Он Минесоту доживљава као срце конзервативне Америке, управо због дубоко укорењене скандинавске заједнице која је тамо присутна већ генерацијама.
Објаснио је много потомака скандинавских досељеника живи у том делу САД, а сама Америка је имала снажан утицај на његово детињство.
Долазак у Београд у погрешном возу
Добро познаје и ситуацију у земљама бивше Југославије. Уосталом, у једном од романа из серијала о Харију Хулеу појављује се лик хрватског ратног војног ветерана који је оптерећен ратним наслеђем. Открива да је у нашу земљу дошао први пут још као тинејџер – и то грешком.
„Вероватно сам више упознат са ситуацијом на овим просторима него просечан читалац у другом делу света. Први пут сам дошао у Југославију са седамнаест година и тада сам се заљубио у ову земљу. Занимљиво, заправо сам грешком завршио у Београду — путовао сам за Грчку, али сам ушао у погрешан воз. Пријатељ и ја смо се затекли овде и онда смо путовали даље, и кроз Србију, и дуж јадранске обале, тада још увек једне земље. Касније сам се враћао више пута“, каже Несбе за „Време“.
Долазио је и крајем деведесетих код нас.
„Био сам овде и током НАТО бомбардовања. Покушавао сам да дођем до Србије јер сам био позван, а услов је био да мој бенд одржи концерт на стадиону у Београду. Такође сам тада радио на књизи о рату, али више као документариста – интервјуисали смо младе људе, укључујући групу Срба који су били избеглице у Будимпешти. Провели смо доста времена и у Сарајеву. Дакле, да – упознат сам са комплетном ситуацијом, и то прилично лично“.
„Највећа норвешка траума је осећај стида“
На питање у којој мери историјске трауме, попут великих ратова и даље обликују садашњицу у многим земљама, па и у Норвешкој, одговара:
„Људи који су учествовали у рату су сада веома стари или су преминули, али последице остају. Ако упоредимо ситуацију у Норвешкој и овде, разлике су велике. Норвешка је током Другог светског рата била релативно мирна. Покрет отпора био је средњег интензитета – ни слаб као у Данској, ни снажан као у Србији и Хрватској. У том смислу, мислим да овде постоји више личне трауме. Ипак, и ми имамо своје ране. Многи морнари су изгубили животе када су их немачке подморнице торпедовале. Али можда је највећа норвешка траума осећај стида. Осло је окупиран готово без отпора — Немци су ушли са музичким инструментима уместо оружја и нико није покушао да их заустави. Људи су једноставно прихватили да су надмоћни. Више од 90 одсто Норвежана је или сарађивало са окупатором или се правило да ништа не види – и то је нешто са чим и данас живимо“.
„Током бомбардовања сам био странац у Србији, сада сам још већи“
Милиони његових читалаца се често препознају у његовом најпознатијем јунаку Харију Хулеу. Несбе сматра да је то због тога што се многи идентификују с његовом борбом да живи у складу са сопственим моралним начелима.
„Хари често морално подбацује. Гледате се у огледалу и схватите да више нисте јунак свог сопственог филма. Почињемо да тражимо изговоре за сопствене грешке. Није реч о религијском греху, већ о издаји сопствених вредности. А ипак, сваког јутра морате устати и покушати поново. То је Харијева суштина, он то ради стално, покушава поново – и управо је то главни разлог што га људи разумеју“, оцењује прослављени писац.
Упознат је са масовним студентским протестима у Србији. Питамо га: Како би се његов јунак Хари поставио у оваквој ситуацији? Да ли би био уз полицију или уз студенте?
„Током НАТО бомбардовања сам боравио овде и покушавао да разумем шта се дешава. И тада сам био странац, сада сам још већи. Мислим да Хари не би одмах заузео страну. Он би прво сео и информисао се. Имао би став, и трудио би се да га темељи на чињеницама. Ја имам лично мишљење, али оно се заснива на премало информација да бих га јавно изрекао. Ипак, верујем да га можете наслутити“.
Он је истакао да га Београд дочекује са посебном топлином и да се радује сваком доласку у Србију. Открио је и да ради на новом роману у коме је главни лик Хари Хуле, као и да је у току снимање серијала о овом јунаку за „Нетфликс“.
О томе колико је Ју Несбе популаран у нашој земљи говори податак да је на сусрет са норвешким писцем у Дому омладине дошло око 1.500 људи, у оквиру „Београдског трилер феста“ који се ове године по први пут одржава у Србији. Многи од њих су стрпљиво чекали у реду како би добили потпис на свом примерку књиге чувеног писца.
Извор: Време
