Пише: Александар Живковић
„Ја сам стари радикал.
Скидам гаће па играм,
Ја сам стари радикал,
Све идеје у бунар!“
(Старорадикалска песма из Србије прве половине 20. века)
На дан када је проношена највећа застава (идеја достојна данашњег Цетиња), Виши суд у Новом Саду „вратио је на дораду“ оптужницу за случај Надстрешнице. Ипак, веселе атмосфере у Београду није мањкало.
Сутрадан, на Лазареву суботу, одржавао се митинг „Не дамо Србију“.
Православни грађани са цвећем пожурили су у цркве, јер је поподневна Врбица у црквама у градском језгру, била неизводљива. Истина, организатори скупа су у 13 сати направили испред Цркве Светог Марка „културно-уметнички програм за најмлађе“. Богослужење са дечјом литијом није се уклапало у сатницу.
Жао ми је Врбице у Београду ове године. У комунизму, на летњи Јовандан, сведочи Станислав Винавер, сав је Београд мирисао на цвеће.
Врбица и звончића (Прапорце, браћо, деци!) из нешто каснијег периода и аутор ових редака се живо сећа.
Јуче је све мирисало на лош роштиљ, трештала је непевљива музика, јер „стари радикал“, истина, Србијом влада, али је познаје само преко Informera и Pinka.
Александар Живковић: Како је Вучић упознао патријарха Павла?
И то је неко познавање, признајем, али та дупла слика гледаних и гледалаца, у пропаганди СНС-а позната као „тиха већина“, више не производи легитимитет, већ националну срамоту и све већу економску штету. „Скупе су те монархије“, рече Арсеније Његован 1968. године.
А, да, почео је Експо у Осаки.
Лепа прилика да Србија, како каже, Алфа Вук, уложи 20 милијарди долара у свој Експо. Изгледа да се око тога одиграва игра са мандатаром Мацутом, јучерашњим митингом итд.
Јер, стари радикали јесте да бацају „све идеје у бунар „, али они су сада и напредњаци, конзервативни модернисти, такорећи.
Већ су најавили да ће приватизовати школе, универзитете, позоришта… На специфичан начин, здравство су већ приватизовали.
Сада смо имали приватизовану старорадикалску Врбицу у Београду, као увод у напредњачки пут у капитализам до сада најсуровији у Србији.
И то је тај мистериозни, постмодерни Покрет.
Дирљиво је колико Американци, Европљани, Руси и Кинези подржавају његов програм. Мало „да се не угрози нормализација са Косовом“, мало литијум…
Идеје у бунар, бензин ваш.
