Пише: Александар Живковић
После недавних локалних избора у Србији су утихнуле похвале опозиционом „левичарском фронту“. Опомена је стигла са друге стране.
У Алфа Вуковој Србији мало је чисто политичког деловања, још мање идеолошких полемика. Све је, чини се, потонуло у бесомучну пропаганду.
Ипак, након децембарских избора јавили су се идеолози „либертадско-левичарског“ усмерења, који су се жучно заложили за самостални наступ левице, тзв. Зелено-левог фронта, у парламенту и на поновљеним изборима. Колико су они допринели распаду опозиционе коалиције на протеклим изборима није лако одредити, сигурно су и други фактори учествовали у том замешатељству.
Углавном, резултати „зелено-левих“ показали су се врло скромно, у Београду су били испод Саве Манојловића, у Нишу др Драгана Милића… Самостално нису могли да освоје ниједну општину у Србији.
Вероватно ће овакав резултат изазвати полемике и на либертадској левици.
За сада је дошла опомена (у последњем броју НИН-а) са „десног крила“ грађанске опозиције. Бивши председник Србије, Борис Тадић, са правом истичући да је Косово основни проблем Србије, погодио је и у центар једног политичког менталитета који се развија у Србији:
„Нажалост, Србија је једна од ретких земаља у свету у којој грађански слојеви патриотизам поистовећују са примитивизмом. Ретко шта као та чињеница може коштати Србију.“
Разуме се да Тадић уочава и примитивну злоупотрбу патриотизма у садашњој Србији, али мало ко се усудио да укаже и на последице њеног наличја.
Било би добро да у опозицији озбиљно схвате бившег лидера Србије.
