Пише: Александар Живковић
Прича о политичком успону недавно преминулог Драгана Марковића Палме карактеристична је за политичка збивања у Србији са почетка 21. века.
Политички занат (и идеологију) Палма је пекао у Аркановој странци. Прилике су се брзо мењале након Аркановог убиства, па се Палма затекао и на сусрету Зорана Ђинђића, директора кампање ДОС-а пред изборе 2000., са пословном и политичком елитом Поморавља.
Миодраг Николић Феман, пословни човек из Јагодине, тада је финансирао кампању ДОС-а у централној и југоисточној Србији (чувени плакати „Ко може да вас погледа у очи“). Палма пред Ђинђићем упита Фемана: „Колико ти посланика добијаш за ово што дајеш?“ Феман није тражио ниједног посланика. „Не ваља ти посао“, закључио је Палма. И од тада се трудио да увек има свој део у Скупштини за странку, коју је по угледу на Путинову назвао Јединствена Србија.
Показало се да је Палмина опомена Феману, била врло добронамерна. По Ђинђићевој погибији, Феман упркос томе што је био велики донатор, искључен је из Демократске странке. Бунио се против неког њиховог посланика из Јагодине, који је купио магистарску диплому на Палама. Тај анонимус је у поретку ДС био много значајнији од Фемана, јер је био у љубавној вези са неком битном секретарком Странке.
Убрзо после Фемановог пада, почиње Палмин политички успон. Држао се тога да треба да има своје посланике који могу да допринесу формирању владе. Поред тога, у то доба кабинетска Коштуничина влада досетила се да компензује своје слабости неким „народњаштвом“. Палма је био идеалан лик за такву политику, али је знао добро да је наплати у интересу Јагодине, у којој су се министри смењивали свакодневно, решавајући комуналне проблеме више него у било којем другом месту у Србији. И београдске општине су завиделе Јагодини на толикој пажњи владе.
Исто се наставило под Тадићевом владом, чијем настанку је и Палма кумовао.
Драган Марковић је својом, понекад и бизарном политиком, обезбедио један корпус од неколико десетина хиљада гласова. Ипак, није успео да се прошири даље по Поморављу, већ су у Ћуприји и Параћину имали зазор према њему.
Остаће запамћен као шериф од Јагодине који је имао утицај на комплетну политику у Србији.
Напредњачка олигархија га је толерисала, али му није придавала значај који је имао под Коштуницом и Тадићем.
Сада остаје питање да ли ће Дачићев СПС успети да политички преживи (пређе цензус) без Палминих гласова?
Драган Марковић Палма успео је да идеал газде – домаћина као политичког лидера у Србији пренесе из 19. у 21. век.
Садашње газде „с ташнама и машнама“ делују много суровије од једног кик боксера.
