Piše: Aleksandar Živković
Priča o političkom usponu nedavno preminulog Dragana Markovića Palme karakteristična je za politička zbivanja u Srbiji sa početka 21. veka.
Politički zanat (i ideologiju) Palma je pekao u Arkanovoj stranci. Prilike su se brzo menjale nakon Arkanovog ubistva, pa se Palma zatekao i na susretu Zorana Đinđića, direktora kampanje DOS-a pred izbore 2000., sa poslovnom i političkom elitom Pomoravlja.
Miodrag Nikolić Feman, poslovni čovek iz Jagodine, tada je finansirao kampanju DOS-a u centralnoj i jugoistočnoj Srbiji (čuveni plakati „Ko može da vas pogleda u oči“). Palma pred Đinđićem upita Femana: „Koliko ti poslanika dobijaš za ovo što daješ?“ Feman nije tražio nijednog poslanika. „Ne valja ti posao“, zaključio je Palma. I od tada se trudio da uvek ima svoj deo u Skupštini za stranku, koju je po ugledu na Putinovu nazvao Jedinstvena Srbija.
Pokazalo se da je Palmina opomena Femanu, bila vrlo dobronamerna. Po Đinđićevoj pogibiji, Feman uprkos tome što je bio veliki donator, isključen je iz Demokratske stranke. Bunio se protiv nekog njihovog poslanika iz Jagodine, koji je kupio magistarsku diplomu na Palama. Taj anonimus je u poretku DS bio mnogo značajniji od Femana, jer je bio u ljubavnoj vezi sa nekom bitnom sekretarkom Stranke.
Ubrzo posle Femanovog pada, počinje Palmin politički uspon. Držao se toga da treba da ima svoje poslanike koji mogu da doprinesu formiranju vlade. Pored toga, u to doba kabinetska Koštuničina vlada dosetila se da kompenzuje svoje slabosti nekim „narodnjaštvom“. Palma je bio idealan lik za takvu politiku, ali je znao dobro da je naplati u interesu Jagodine, u kojoj su se ministri smenjivali svakodnevno, rešavajući komunalne probleme više nego u bilo kojem drugom mestu u Srbiji. I beogradske opštine su zavidele Jagodini na tolikoj pažnji vlade.
Aleksandar Živković: Ćoćo i cloaca maxima crnogorskog novinarstva
Isto se nastavilo pod Tadićevom vladom, čijem nastanku je i Palma kumovao.
Dragan Marković je svojom, ponekad i bizarnom politikom, obezbedio jedan korpus od nekoliko desetina hiljada glasova. Ipak, nije uspeo da se proširi dalje po Pomoravlju, već su u Ćupriji i Paraćinu imali zazor prema njemu.
Ostaće zapamćen kao šerif od Jagodine koji je imao uticaj na kompletnu politiku u Srbiji.
Naprednjačka oligarhija ga je tolerisala, ali mu nije pridavala značaj koji je imao pod Koštunicom i Tadićem.
Sada ostaje pitanje da li će Dačićev SPS uspeti da politički preživi (pređe cenzus) bez Palminih glasova?
Dragan Marković Palma uspeo je da ideal gazde – domaćina kao političkog lidera u Srbiji prenese iz 19. u 21. vek.
Sadašnje gazde „s tašnama i mašnama“ deluju mnogo surovije od jednog kik boksera.
