Пише: Александар Живковић
Нема ништа лоше у захтеву ЕУ да се среде, када до сада то није било могуће, бирачки спискови. Обрадовало би то, рецимо, и господу шавничку.
Но, не бисмо били „калијежни“ (в. Речник Његошевог језика академика Стевановића), када би изоставили питање: шта си Скупштино и администрацијо црногорска учинила до сада на „имплементирању“ уобичајених правила поделе власти и демократског живота?
Наравно, добро је што је усвојен сет европских закона и упућен Бриселу.
Није добро, што се и тамо и овамо, сумња у капацитет црногорских јавних служби да законско слово преточе у праксу.
Ту је Спајићев кабинет на већем искушењу, него што је то било до сада. А после ИБРА следи и реконструкција владе. Она би требало да буде, колико је то у политици могуће, заснована на чврстом договору око одлучног спровођења реформског пакета.
Ето, бирачки списак у Шавнику био би добар почетак.
Још један битан елемент политике Спајићеве реконструисане владе, треба да буде и њено веће медијско присуство. Коштуничин случај у Србији је показао да комуницирање са бирачима путем, ма и најбоље срочених, саопштења, не доноси резултат. Премијер и министри, не треба да заокупе цео медијски простор, који је сада, хвала Богу, у Црној Гори плуралан, али не може и не треба да влада делује полуилегално.
Неки министри су максимално компензовали преовлађујућу медијску инертност, да истакнем министра Мујовића, други би требало да схвате да им је и комуницирање са јавношћу део посла.
Овај медијски предуслов за што успешнију реформу јавних служби, само је део „колача“ који ће запасти реконструисаној влади. Друге обавезе захтевају максималну колегијалност партија парламентарне већине, праћење друштвених потреба и покривање пуног спектра економско-социјалних, али и политичких тема.
Тек тако ИБАР може да потекне и низводно.
