Пише: Александар Живковић
За Црну Гору најважнија вијест са управо завршеног редовног засиједања Светог Архијерејског Сабора СПЦ јесте додијела митрополитског чина владици будимљанско-никшићком Методију. С тим чином владика улази и у састав Светог Синода у наредне двије године. Кроз историју будимљанска епархија је имала деветорицу митрополита, тако да Сабор није учинио историјски преседан. Тенденција недавних промјена у титулару архијереја и јесте, између осталог, да се нагласи историјска баштина. То је утолико љепше уколико је праћено развојем црквеног живота на подручју поједине епархије.
Митрополит Амфилохије је предложио и то је својевремено усвојено да се поново формира епархија будимљанско-никшићка. Духовни плодови такве одлуке су ту пред нама.
Истина, подручје епархије се великим дијелом поклапа са сиромашним и све мање насељеним сјевером Црне Горе. Борба за промјену таквог стања ће у наредном периоду бити највећи изазов за новог митрополита и његово свештенство.
Александар Живковић: Како је Вучић упознао патријарха Павла?
Када је ријеч о самом владици Методију, он је гуслар и по томе изузетак међу млађим владикама. Често се пореде они некадашњи епископи са овим садашњим. Један мој пријатељ каже да је разлика у томе што су све наше старе владике у образовном коду имали гусле, док су садашњи епископи одрасли на рокенролу. Чини се да је вријеме да се опет огласи криво гудало око наших манастира. И, у Синоду, што да не? Па, загуди ка што знаш Владико.
