„Кад се ови буду селили испратићемо их са пјесмом преко Белведера!“ – каже рашчињени поп Мираш Дедејић на својој прослави Божића, Васкрса, чега ли већ? При том не мисли на селидбу „с пјесмом“ људи који хоће негдје да се селе својом вољом и према сопственом плану, него на присилно „исељавање” свештеника и вјерника СПЦ, из Цетињског манастира, које им он и његова дружина, призивају. Ти су свештеници и вјерници тамо деценијама и вјековима уназад, и не постоји правни (имовински или кривични основ) за њихову селидбу, осим наопаке Дедејићеве жеље.
Али није проблем Дедејић, који уз помоћ правих професионалних глумаца изводи представу на цетињском тргу. Проблем за нашу државу су окупљени грађани који на ове ријечи и пријетње радосно узвикују: „Тако је”! И који, главом и брадом, путем камере, остатку грађана Црне Горе, поручују да су њихове жеље пред Богом Љубави, једне те исте: „мицање” својих суграђана, неистомишљеника, са тачке А у тачку… ?
Но, погађате, нијесу ни ти грађани проблем. Јер, они, до јуче, нијесу били тако заслијепљени ни острашћени. Проблем је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић и његова ДПС свита која теледиригованим прогласима мржње и нетрпељивости шири овакву атмосферу. Ту су Мираш, глумци и публика, сви скупа, само извођачи представе под називом: „Жеља ми је да вас нема”.
И да, наравно, сви ће вам они рећи да су антифашисти и да гаје слободарске и људске вриједности, само ето не подносе неистомишљенике, и вјерски празник им је повод да се „богу моле”да ти неистомишљеници, а њихове комшије и суграђани, буду протјерани.
Филип Драговић
