Piše: Aleksandar Radovanović
Pitanje pravnog položaja Srpske pravoslavne crkve nije moguće rešiti između vlasti u Prištini i SPC iz velikog broja razloga, zbog čega smatramo da je najbolje ovo pitanje rešiti ili u okviru dogovora Beograda i Prištine, s obzirom da je pitanje pravnog položaja SPC stavljeno na dnevni red dijaloga, ili nekom vrstom međunarodnih garancija za pravni položaj Srpske pravoslavne crkve, izjavio je za Kosovo onlajn Aleksandar Radovanović, pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske.
Te garancije bi, kako dodaje Radovanović, u bilo kom od ova dva slučaja morale da budu čvrste, sa mehanizmima zaštite od nepoštovanja dogovorenog.
„Imamo iskustvo iz prethodne dve i po decenije da se ono što zavisi od kosovskih institucija često ne sprovodi na terenu. Pored toga, garancije su nam potrebne i da se odredbe koje se tiču našeg pravnog položaja ne bi mogle menjati, kao što se desilo sa odredbama Ahtisarijevog plana, na osnovu kog je Priština dobila brojne pogodnosti, ali je kasnije najvažnije garancije za SPC jednostavno izbacila iz svog pravnog sistema“, napominje Radovanović.
Eparhija raško–prizrenska, podsetimo, pozvala je 3. jula da se pitanje pravnog položaja Srpske pravoslavne crkve na Kosovu što pre uzme u razmatranje, jer je, kako je tada navedeno u saopštenju, svima jasno da od rešavanja tog pitanja, dobijanja posebnih i međunarodno garantovanih prava, zavisi i njen opstanak na ovim prostorima.
Durutović održao predavanje o Njegoševom spjevu Luča mikrokozma
Na pitanje koliko je realno da Priština pristane da se bavi položajem SPC u dijalogu ili mimo njega, Radovanović kaže da o volji Prištine ne može da se spekuliše.
„Ali smatramo da bi uz dovoljnu volju međunarodne zajednice ovo pitanje moralo da se nađe na stolu. Ovde se radi o očuvanju kulturne, istorijske i duhovne baštine koja je stara nekoliko vekova, i verujemo da civilizovane zemlje međunarodne zajednice moraju da imaju sluha za njenu zaštitu i unapređenje. A zaštitu i unapređenje naše kulturne baštine niko ne može da radi bolje od nas, koji se o toj imovini staramo već nekoliko vekova. Što se tiče same Prištine, iako neki možda i ne vide situaciju takvom, rešavanje pravnog položaja Srpske pravoslavne crkve koristi i Albancima, u smislu izgradnje jednog boljeg, otvorenijeg i tolerantnijeg društva. Takvo društvo je bolje za život za sve građane“, naveo je pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske.
Osim imovine SPC, koja je svakako bitna, Radovanović ukazuje da je potrebna i zaštita identiteta svetinja.
„Nama je potrebna zaštita naše istorije, zaštita od bilo kakve eksproprijacije, puno pravo da se stara o rekonstrukciji, obnovi i održavanju naših svetinja, mogućnost da se sami staramo o predstavljanju naših spomenika kulture, kao i jedan opšti okvir koji bi nam omogućio da možemo normalno da živimo i da napredujemo. Bitno je pomenuti da smo ovo imali do 2012. godine, u sklopu međunarodnih garancija koje su bile deo kosovskog ustava, ali nam je većina ovih prava oduzeta tadašnjim reformama, i nikada nije vraćena, i pored uveravanja da se ništa u pravima Srpske pravoslavne crkve neće izmeniti. Kao što sam već pomenuo, tako nešto bi bilo od koristi svima, bez obzira na naciju, veru ili bilo koji drugi identitet koji bi neko mogao da ima“, kaže Radovanović.
Sa druge strane, kako napominje, ako ostane ovakva situacija, u kojoj se SPC sve više sprečava da se brine o svojim svetinjama i o svojoj imovini, to je loše i za crkvu i za vlasti u Prištini.
„Duboko verujemo da nikome nije od koristi da bude predstavljen kao sistem koji diskriminiše jednu drevnu versku zajednicu, ili kao sistem koji bi da preuzme tuđe spomenike kulture i promeni im i istoriju i identitet. Ukoliko to shvate i vlasti u Prištini, verujemo da će biti lako pronaći načina za suživot, kao što je i bilo nekoliko vekova ranije“, zaključuje pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske.
