Ако се и то деси — ако, дакле, још једном уцјене, подмићивање, слике лажног прогреса, параван-демократија, непотизам, корупција, лажи, увезени гласачи, гласачи-селице, хонорарни гласачи, ако је џак брашна мјера образа, ако је сасвим природно бити час националиста, час грађаниста, час вјерник, час атеиста, час окренут Русима, час Американцима, час Азији, час Европи,
Aко је нормално да те за посао препоручује тетка, ујак, сестра, секретар странке, предсједник странке а не диплома и стечене професионалне компетенције, ако историју и културу још могу предавати плаћеници а не професори, ако још ико може широм отворених очију да се сјећа Јавног сервиса, ако још ико може без стида да говори о минуле три деценије, ако ико још вјерује да се од 2 евра дневно може чељаде сито најести,
Aко још ико мисли да сити из, рецимо, Луксембурга имају право одлучивати о нашим празним тањирима, ако ико мисли да десетине неријешених убистава, спаљивање аутомобила, бомбашење, пребијање новинара, полицијске тортуре, хапшење епископа и митрополита јесу инклузивне мјере за пут у Европу или у Ел Дорадо, ако још има наивних да у најкрупније, најогавније, најлицемјерније лажи вјерују уочи сваких избора — онда тешко нама!
Милорад Дурутовић
Изовр: Фејсбук
