Поводом јављања појединих посланика и бивших амбасадора, неких каријерних, али дворских, а неких „залуталих“ у дипломатију, ради појашњења јавности, желим да предочим пар чињеница.
Упркос негативној конотацији коју однедавно носе регионални нон папери, они представљају редовно средство комуницирања у дипломатији, што уважени каријерни амбасадори знају, иако активирани за „потребе службе“, док ове „залутале“ не вриједи ни обучавати.
Стога, нон папер као средство комуникације, којим се објашњавају елементи унутрашње и спољне политике, није споран, већ можемо говорити само о његовој садржини.
Понављам, у нон папер документу није скривено, лажно или наведено ништа што већ није јавно изречено, а што потом нису поновили и потврдили међународни партнери.
Док се уважени посланици и амбасадори згражавају над фактографском садржином нон папера, говорећи како је дипломатија срозана, хајде се подсјетимо мало и других нон папера, који су у тренуцима највеће црногорске шизме, слати нашим амбасадама, да прокажу све оне који не мисле као они, и прикажу их непријатељима државе.
Урадак тадашње дипломатије у служби партије на ђелу, а о чему МВП има доказе, могао би послужити као материјал за рубрику „вјеровали или не“.
Тако је поводом дешавања у Будви, тадашња власт дала своје виђење догађаја, којим је хтјела оправдати рушење локалне власти пред међународном јавношћу, истовремено истичући улогу полиције током нереда. Можда још фрапантнији примјер тадашње црногорске дипломатије, у служби партије, је и чињеница да су текст новинара Дарка Шуковића под насловом „Је ли Дритан четник? Не, али није битно“ и текст новинара „Побједе“ под насловом „Како на силу усадити српски свет у Црној Гори“ слати амбасадама уз инструкције амбасадорима да их употребљавају у комуникацији са дипломатским кором у земљи пријема. Представљати новинске текстове као ставове Владе, па били они и примјери најнапреднијег истраживачког новинарства, никада се у дипломатској пракси раније није догодило. Тако је тадашња власт успоставила незапамћен преседан у дипломатији.
У тим нон паперима стајало је много више од фактографије, као нпр. наводи да тим документима желе да предоче међународној јавности јасан чињенични приказ ситуације, која ће им помоћи да креирају мишљење о развоју догађаја, имајући у виду ширу перспективу, посебно са становишта да су активности опозиције веома јасно и добро координиране и представљају дио ширег политичког ђеловања, које не подстиче политичку дебату, већ представља здравствени и безбједносни изазов. Да ли су се тада згражавали дворски и „залутали“ амбасадори или су зарад интереса партије, ђеловали беспоговорно, у складу са инструкцијама? Замислите такав ниво професионалне дипломатије у којој новинарски текстови постају званичне дипломатске инструкције. Посланици и амбасадори тада нису имали приговор савјести, нити јавно излазили с тумачењима. Професионално, нема шта.
Сваки нон папер из тог периода наравно посједујемо. Ипак, не пада нам на памет да објављујемо службена документа, јер је то противзаконито и коси се са професионалном етиком. Позивамо вас да се присјетите садржаја, а ако баш инсистирате, ми ћемо то урадити за вас, па макар у фрагментима, а сигурно би текло у наставцима. У том случају не би се згражавали амбасадори ни партијски јуришници, него грађани Црне Горе. Како вам драго.
Постоји још велики број сличних инструкција, које су у себи садржале политичке квалификације и оцјене, у ком се један дио грађана, наших грађана, од којих су се те исте дипломате финансирале, представљани као непријатељи државе код међународних партнера.
На крају, узалудно је одговорити на сва питања господину Николићу, јер су примјер политиканства, али на једно свакако треба – интерпелација није проблем, јер за разлику од Вас, који сте гладни моћи и привилегија, ја сам у ово ушао из идеала и увјерења да је могуће градити једну бољу, праведнију, грађанску, помирену и европску Црну Гору. Уложићу свој пуни професионални и људски капацитет да истрајем на том путу, а ви господо наставите да се згражавате над свим што није у интересу ваше партије. Заборављате да је овђе ријеч о интересу Црне Горе и свих њених грађана.
Ђорђе Радуловић
Извор: Вијести
