Пише: Ахмед абу Артема
У суботу, 8. јуна, расистичка ционистичка колонијална војска извела је стравичне масакре у централној губернији, убивши најмање 274 палестинска цивила, укључујући жене, дјецу и мушкарце.
Неколико сати касније је објављено су да су ти масакри били артиљеријско покривање ослобађања четворице израелских заробљеника у кампу Нусејрат.
У вријеме масакра, посјећивао сам централну губернију и свуда се могло чути израелско бомбардовање. Ловци F-16, хеликоптери Апачи, артиљерија и ратни бродови били су укључени у насумично бомбардовање цивилних циљева. Људи су бјежали у свим правцима, не знајући куда да иду, јер у Гази нема сигурног мјеста.
Да ли дио свијета који подржава ционистички колонијални режим заиста вјерује у вриједности људске једнакости? Да ли мисле да животи 40.000 Палестинаца једнако вриједе као животи 120 израелских талаца?
Многи од оних који су се у том тренутку налазили у централној губернији недавно су побјегли из Рафаха након што је окупациона војска бацила летке позивајући становнике да се евакуишу.
Што се тиче сјеверне Газе, нико од расељених није смио да се врати. Од почетка рата, окупациона војска је одвојила овај дио од централне регије, са тенковима у коридору Нетзарим – који пресијеца Газу – који су спремни да убију свакога ко покуша да се врати.
Најзначајнија опсервација у вези са овим масакром је да није било оперативне потребе за њим. Окупациона војска је могла ослободити заробљенике са много мање палестинских жртава, са основним принципом да је убијање макар и једног цивила злочин који повлачи одговорност.
Чињеница да је израелска војска намјерно проузроковала масовност цивилних жртава доказује и то да је немилосрдно израелско бомбардовање циљало широку област и локације далеко од мјеста саме војне операције.
На примјер, масакри су почињени и у Деир ел-Баласу, око 10 километара даље, док се операција одвијала у кампу Нусејрат. Ово прекомјерно убијање цивила без икакве „оперативне потребе“ има само једно објашњење: колонијална ционистичка држава користи сваку прилику да пролиије што више палестинске крви.
Она види убијање сваког додатног Палестинца као добитак јер је њен пројекат у основи заснован на идеји етничког чишћења. Жели да убиједи Палестинце да ће цијена било каквог покушаја побуне против колонијалног пројекта бити висока.
Израел није усамљен у обезврјеђивању палестинских живота. Пријатељске владе ове колонијалне државе, првенствено администрација САД-а, усвајају реторику која легитимизује геноцидне злочине које чини ова колонијална држава.
Од почетка геноцидног рата, западни званичници су позивали на ослобађање израелских талаца, имплицирајући да је једини проблем са Газом задржавање талаца.
У међувремену, док се настављају позиви за ослобађање око 120 израелских талаца из Газе, Израел је поубијао скоро 40.000 Палестинаца за осам мјесеци, од којих је велика већина цивила, укључујући око 15.000 палестинске дјеце.
Да ли дио свијета који подржава ционистички колонијални режим заиста вјерује у вриједности људске једнакости? Да ли мисле да животи 40.000 Палестинаца једнако вриједе као животи 120 израелских талаца?
Реалност ово оповргава, показујући да подржаваоци расистичког колонијалног пројекта вјерују у хијерархију људскости, према којој се грађани колонијалне државе сматрају вриједнијим и достојнијим живљења од Палестинаца.
На почетку овог рата, министар одбране расистичке колонијалне државе Јоав Галант описао је Палестинце као „људске животиње.“
Овај опис није био тренутни губитак контроле, већ најискренији израз ционистичког погледа на палестински народ. Све израелске геноцидне политике прије и послије 7. октобра потврђују да они не виде Палестинце као људе који заслужују живот, већ као пријетњу коју треба уклонити.
Израел је подсјетник на ову ружну баштину западног колонијалног пројекта.
Историја нам помаже да разумијемо садашњост. Овај ционистички поглед који Палестинце ментално лишава човјечности као предуслов за њихово физичко истребљење је наставак колонијалног погледа на потчињене народе.
Знамо из историје западног колонијализма како су европски освајачи истријебили десетине милиона домородаца Америке и убили десетине милиона Африканаца када су их доводили од преко океана, при чему су трпјели мучења и понижења.
Они који су преживјели су поробљени. Такође знамо како су колонијалне силе истријебиле десетине милиона људи у Африци и Азији и опљачкале њихова богатства током колонијалне ере.
Израел је подсјетник на ову ружну баштину западног колонијалног пројекта. Ниједна држава или политичар не могу тврдити да вјерују у људске вриједности док истовремено подржавају ову геноцидну колонијалну државу.
Вјеровање у принципе једнакости, правде и достојанства за све људе нужно захтијева супротстављање овом ружном колонијалном систему и борбу за свијет који вјерује у право на живот и достојанство сваког човјека, без обзира на расу, религију или боју коже.
Ахмед Абу Артема је палестински новинар и мировни активиста. Рођен у Рафаху 1984. године, Абу Артема је избеглица из села Ал Рамла.
Извор: commondreams.org
Превод: Журнал
