Пише: Атанас Ступар
Знамо ли за јадац када је у јадац једначини c=r=x
Јадац једначина производи атмосферу која мирише на обавезу изјашњавања забиљежену у доба Информбироа. Спољњим или унутрашњим факторима народу су наметнута опсесивно-компулзивна стања у којима се траже неодложна изјашњавања о постављеној једначини.
Брзи одговори на загонетке оваквог типа у скоријој историји су нас скупо коштала. Трагичне последице осјетило је читаво друштво. И патило је због њих. Текући протести изазвани плановима компаније Рио Тинто за рударење у Србији требало би да се базирају на еколошким сазнањима и процјенама. Екологија је парадигма нашег доба. Сви је макар начелно поштујемо, позивамо се и заклињемо у њу. Радимо то мање више театрално и када нам нијесу јасни њени механизми, путеви и последице.
Чак се и од врхунских српских спортиста тражило да се у тренуцима прослављања великих олимпијских успјеха, још док су се налазили на балкону Старог двора у Београду, изјасне о јадац једначини која мучи српску јавност.
О чему су требали да се изјасне. О ономе што се зове јадац. Омасовљена изјашњавања су увод у подјеле и нереде. Експлозивна изјашњавања су незаобилазан дио наше традиције. И они који се изјашњавају и они од којих се ултимативно тражи изјашњавање мисле да знају за јадац. Мисле да се Јадац и Јадар не разликују осим у задњем слову.
Вјерују да у решавању енигме једног слова лежи општенародна побједа.
Знамо ли за јадац?
Прије него што одговоримо на то питање сјетимо се јадац револуција.
Било је револуција воћних (Јунетајтед фрут – Хондурас, Гватемала); кокаинских (Панама); антипротивних односно контрашких (Никарагва); шалитро-бакарних (Чиле), петролејских (Сауди Арабија, Иран), па меких плишаних (Чехословачка), небескомирних (Трг небеског мира у Пекингу) па револуција прољећних (Арапски свијет) а прије њих и фебруарских и мартовских и октобарских (Русија, Србија) а послије њих рударских (Мајдан Украјина) којима се могуће покушава прикључити и литијумска револуција.
Све те јадац револуције организоване су из једног студија, вођене руком једног режисера. Ломиле су државе и уништавале народе. Не би ваљало да и литијум добије своју револуцију прије него се у дубинама земље до њега не допре или можда допре.
