Пише: Оливер Јанковић
Дакле, тражимо причу која личи бајци. И мислим да је имамо. Оно што су Аргентинци у Катару приредили свијету под геслом „Повратак отписаних“, сада су, четири године касније, Шпанци представили као својеврсни „Рат и мир“. Оно што је Скалони послије Русије 2018 учинио од разбијене и оронуле аргентинске солдатеске, и у Катар довео утегуте и дисциплиноване мангупе, кадре да надиграју и Хрватску и Француску, сада је Де ла Фунете учинио са играчима који цијелу протеклу деценију играју најљепши фудбал, али који нијесу могли да у свеопштем фудбалском рату, нађу побједнички мир.
Послије више од 100 утакмица, са преко 250 постигнутих голова, и преко мјесец дана живог фудбала, „од мрака до зрака“, добили смо сљедеће пикантерије за сладокусце:
– највише голова (као и у Катару) пада у посљедјих 10 минута првог и другог полувремена, а најмање у периоду од 10. до 20. и од 60. до 70. минута. То ми говори о опстанку оног епског менталитета који зна да узвикне „А сад јуриш“! или „За мном“!
– најмање жутих и црвених картона имају екипе које уједно играју и најбољи фудбал. Француска, Шпанија, Норвешка и Холандија (уз Чешку, Сенегал и Тунис) имају мање од једног жутог картона по утакмици. Близу су Енглези, Португалци, Њемци, Јапанци и Мароканци, са само једним жутим картоном по мечу. Па шта је витештво, ако није то? Најбољи су уједно и најмање груби према противнику.
– по свим новинарским и стручним оцјенама, четири екипе из полуфинала уједно су биле и 4 екипе са најбољим тимским оцјенама за квалитет игре.
– од 11 најбоље оцијењених играча на овом Мундијалу, може се саставити читав тим, додуше нешто офанзивнији:
Е. Мартинез (Арг) на голу
Спенс (Енг) и Ромеро (Арг) у одбрани
Андерсон (Енг) Паредес (Арг) Дембеле (Фра) Родри (Шпа) везни ред
Белингем (Енг) Олмо (Шпа) МБапе (Фра) Меси (Арг) напад
– највише голова на Мундијалу дали су Енглеска и Француска (по 20), затим Аргентина (19), а одмах иза њих су Шпанија и Белгија са по 14…. А ако знамо да је Шпанија екипа која је примила најмање голова (само један! или 0,12 по утакмици) ето Ахиловског склада и савршене такмичарске хармоније шампиона.
– судије су се часно и храбро бориле са свим искушењима грубе игре слабијих и безобзирнијих екипа, али и са изазовима ВАР надзора њихових одлука. У том смислу су права, рођена господа на терену, са ставом и шармом ауторитета били симпатични Бартон из Салвадора, као и свима знани Французи Турпан и Летексје, и Енглези Тејлор и Оливер. Ипак, моје симпатије је понио Иранац под аустралијском заставом Алиреза Фагани, који се у утакмици Француска-Сенегал прославио оправданим одбијањем да суди пенал Французима упркос позиву из ВАР собе, да би на утакмици Енглеска-Мексико бар 4 или 5 пута преиначио своју одлуку на интервенцију ВАР-а, али у оба случаја врло достојанствено и људски.
– трку за најбољег стријелца Мундијала наставили су из Катара најбоља двојица МБапе и Меси. Прије 4 године било је 8:7 за Француза, а сада (у околностима већег броја утакмица) чак 10:8 за истог голгетера. Све ме подсјетило на неки митски или филмски окршај, у коме оба такмаца могу да понесу свој дио вјечности и славе.
– коначно, најљепше утакмице првенства су оне са управо бајковитим исходима, пуним преокрета и неочекиваних хероја и трагичара:
Аргентина – З. Острва 3:2
Египат – Аргентина 2:3
Аргентина – Швајцарска 3:1
Шпанија – Француска 2:0
Сенегал-Белгија 2:3
Мароко – Холандија 1:1 (пенали)
Енглеска-Француска 6:4
Ето, поштовани читаоци Журнала, овим стављамо тачку на Мундијал 2026. Ко хоће бајке и јунаке, само нека се осврне на свијет око себе. Они се непрестано окрећу око нас, и чине нас бољим.
