Пише: Војин Грубач
Док избори у Црној Гори формално предстоје тек наредне године (као датум се најчешће наводи 13. јун 2027. године), политичка кампања већ траје, а све израженије медијско присуство Вучићевих политичких савезника отвара питања о новцу, утицају и политичким намјерама.
Динамику и такт тој преурањеној и врло бурној изборној кампањи дају Вучићеви политички експоненти и идеолошки трабанти у Црној Гори.
Њих је лако препознати јер су обољели од синдрома „нескидања са медија“, дајући свакодневно по неколико изјава, као да ће им „паприкаш у котлу прегорјети“ ако се баш сваки дан не појаве. У смислу бомбардовања и оптерећивања јавности својим сталним медијским присуством, вјерна су копија свога вође. Код њих је у таквом пропагандном дјеловању јасно уочљив синдром који можемо квалификовати као „дијагнозис вучићитис“.
Немања Рујевић: Зашто Вучић хоће парламентарне пре председничких избора?
Да су Вучићеви експоненти у Црној Гори на овакав интензивни и борбени начин били агилни у рушењу режима Ђукановића, уопште им не би био потребан митрополит Амфилохије да се тај подухват, тек покретањем литија, напокон изведе. Збрисали би га као од шале.
Да се подсјетимо, до пада Ђукановића, 30. августа 2020. године, све кампање блока антиђукановићевских партија на локалним и парламентарним изборима трајале су максимум мјесец дана. Послије губитка свих избора, те партије су одлазиле у простор врло слабе политичке активности, уз тотални прекид рада током љета и државних празника. Данас не постоји љето нити државни празници, укључени су на режим нон-стоп дјеловања.
Умјесто њих, прије пада Ђукановића, борбу су водили грађани на друштвеним мрежама, изузетно лоше и биједно плаћени новинари на антирежимским порталима, као и колумнисти који никада нису добијали ни симболичан хонорар за своје текстове, бар као знак малене пажње за тај упорни рад.
Знаковити конфликт: „српски плаћеници“ и „усташе“ истовремено
На другој страни, сипало се од „наших“ капом и шаком другој страни, оној режимској, још од 2016. године. То смо баш темељно видјели када је 29. јуна 2024. године Жељко Ивановић у Вијестима објавио колумну „Подгоричка скупштина“.
У тој колумни, између осталог, Ивановић је устврдио да је Александар Вучић био марионета Мила Ђукановића и то је поткријепио необоривим доказима, рекавши:
„Ваља подсјетити на најкрупније ствари које је од 2012. до 2020. Александар Вучић испоручио газди Милу: аболицију Цанета Суботића, подршку Филипу Вујановићу након покрадених избора 2013., медијску послугу од Пинка до Информера, доказни материјал за тзв. државни удар, са све свједоцима и извршиоцима, до невољне подршке чак и Закону о слободи вјероисповијести, уз констатацију – не свиђа ми се, нисам срећан, али то је унутрашња ствар Црне Горе!“
Умјесто темељног демантија прецизних Ивановићевих навода, Милан Кнежевић је реаговао тако што је на мрежи „Х“ написао сљедеће:
„Жекс и Мишкс у емотивној шетњи поред окупаторског М-тела који им је платио 3 милиона у последње три године. Имају једну фину особину, колико год да мрзе Вучића, много више воле српске паре. Њих двојица су највећи српски плаћеници у Црној Гори. За њих двојицу постоје фактуре без повраћаја ПДВ-а.“
Ивановић је био у праву, темељно је и хронолошки скенирао тајни савез Вучића и Ђукановића. Кнежевић у вези тога није ништа рекао, подвио је реп. Али је у реакцији на дотичну колумну обавијестио медије и јавност да је српски М:тел дао три милиона евра „Вијестима“ од 2021. до 2023. године. Међутим, није рекао зашто су „Вијести“ добиле ту огромну суму од Вучића.
Вијести „од Срба“ добиле 4,5 милиона евра укупно
Да ситуација буде интересантнија, Кнежевић је 29. септембра 2020. године оптужио Вијести и Дејли прес да су „Срби за кампању (2020. године) Вијестима дали 500.000 евра“, а да су Мишко Перовић и Жељко Ивановић и поред тога „против уласка Срба у Владу“.
Постоје спекулације да су за парламентарне изборе 2016. године тзв. „Срби дали“ Вијестима још милион евра. Дакле, уз три милиона евра од М:тела, Вијести су, највјероватније, добиле још милион и по евра од ДФ-а, што укупни чини 4.5 милиона евра.
Вучић толико непопуларан у Подгорици, да га ни ДНП није бранио од ПЕС-а?
За то вријеме, антирежимски портали у Црној Гори нису давали хонораре људима који су се борили против Ђукановићевог режима, па су многи изузетни текстописци одустали од слања својих текстова таквим стипсама, док су други су ипак писали, наравно без хонорара.
А када су дошли милиони евра од Вучића, умјесто да се ти људи подрже, да им се ретроактивно исплате хонорари и додаци на јадну плату модератора портала, да крене системско и солидно хонорарисање текстова како би се у борбу против режима укључиле десетине одличних текстописаца и младих људи, Милан Кнежевић је са својим Вучићем те милионе евра предао Вијестима, да би их потом називао усташама. Зар ово није у домену незаборавног лудила?
Елем, на информацију да су Вијести од српских фактора добиле 4,5 милиона евра од 2016. до 2023. године, реакција обичних грађана била је: а колико су милиона добиле српске партије и гдје је тај новац отишао?
Зашто је ово битно? Вучић је за партије у Црној Гори у недавном обраћању рекао: „нећу уопште да говорим о томе шта су све од мене тражили, какву врсту помоћи, шта су добили и шта нису“.
А то значи да сигурно планира да то каже у одређеном тренутку, када ће се десити крупан скандал и уздрмати партије, лидери и политички систем. Јер, када је својевремено говорио: не дам Газиводе, не дам таблице, српску полицију,…, потом је све то предао.
Власт у Црној Гори мора осмислити политички концепт
Да је Вучић био спреман да уложи милионе евра у своје политичке експоненте у Црној Гори, видјели смо по суми коју су добиле Вијести, које нису биле српски фактор.
Колико је укупно уложио новца за политико дјеловање на тлу Црне Горе од 2016. године до данас, када су само Вијести добиле 4.5 милиона евра, отворено је питање? Спекулације иду до суме од више десетина милиона евра. Нека нагађања су да се радило о 74 милиона евра, што за сада треба узети са озбиљном резервом. Али, све ће се то сазнати. Вучић ће то рећи, укључујући колико је ко и за шта добио.
Вучићеви експоненти сада су агилни у враћању посрнулог Ђукановића у нову орбиту власти, системом медијског лапрдања од јутра до мрака. Ту сарадњу Вучића и Ђукановића је темељно описао Жељко Ивановић у јуну 2024. године. Она се наставља, другим облицима дјеловања.
У смислу пројектованог циља Вучић и Ђукановић неће штедјети средства, а ево видимо да се у причу укључио и Војислав Шешељ како би читавом подухвату дао димензију „луде куће“. Прије пар дана су се појавили режирани графити мржње на сјеверу Црне Горе, што је било више него провидно али и глупо. Неко је у стању очаја, па мисли да те познате баханалије могу помоћи. Не могу!
Вучић је од 2012. године водио своју Косовску битку, и све упрскао. Изгубио је позиције у свим преговорима, препустивши у цјелости Косово и Метохију Приштини. Елиминисао је српске полицајце и српску Цивилну заштиту, оставио без посла српске судије и тужиоце који ових дана моле Куртија да их врати на посао, а он неће.
Сада се активно укључио у политичку битку око Црне Горе. Неки центри моћи на Западу му то допуштају јер је Косово и Метохију предао, а косметске Србе пустио низ канализацију. Негдје су му морали допустити да изиграва српског патриоту, све уз поклич: „Ацо Србине“. У оваквој ситуацији, гдје је све јасно, парламентарна већина у Црној Гори мора осмислити исправан концепт политичког дјеловања, а потом водити мудру политику.
