Пише: Т. Понош
Кардинали у Ватикану разматрали су треба ли се Црква одмакнути од језика и концепта “праведног рата” и умјесто тога дио свог моралног наука заснивати на концепту “пропорционалне обране”. Кардинал Фернандез је за двострука мјерила прозвао ЕУ, а за изобличавање концепта легитимне самообране Русију, САД и “друге силе”.
Учење Католичке цркве о “праведном рату” посљедњих се мјесеци преселило из академских кругова у точку сукоба папе Лава XIV. и потпредсједника САД-а ЈД Венса. У травњу је папа на друштвеној мрежи X написао да Бог “никада није на страни оних који су некада витлали мачевима, а данас бацају бомбе”. Папа се “витлањем мачевима” реферирао на св. Аугустина, утемељитеља теорије о “праведном рату”, а “бацањем бомби” на америчко-израелски напад на Иран.
У коријену теорије је питање може ли рат бити морално оправдан. Након само неколико сати потпредсједник САД-а критизирао је папу, подсјетио га да постоји више од тисућу година традиције теорије “праведног рата” и поручио да је “врло важно да папа буде опрезан када говори о теолошким питањима”. ЈД Венс је иначе био борбени атеист које је 2019. године постао горљиви католик.
Концем прошлог тједна, 26. и 27. липња, папа је сазвао конзисториј, у Ватикану се окупило 178 кардинала. Разматрали су треба ли се Црква одмакнути од језика и концепта “праведног рата” и умјесто на томе дио свог моралног наука заснивати на концепту “пропорционалне обране”. Први папа из Сједињених Америчких Држава посљедњих је мјесеци интензивирао своју критику модерног ратовања, а заокружио ју је у најважнијем документу досадашњег понтификата енциклици Magnifica Humanitas у којој је написао да је црквено учење о теорији праведног рата застарјело. Једна од четири радне сједнице конзисторија, посвећена култури моћи и цивилизацији љубави, позвала је кардинале да размисле о том дијелу енциклике.
“Ако је земља непријатељ, осуђује ју се као недемократску и санкционира на разне начине. Но, ако је земља савезник, чињеница да јој недостају слобода говора, људска права или демокрација се занемарује”, казао је префект Дикастерија за наук вјере Виктор Мануел Фернандез
Кардинали су о рату расправљали у миру, иза затворених врата, али знамо да је префект Дикастерија за наук вјере Виктор Мануел Фернандез отварајући расправу рекао да владе све чешће примјењују моралне и правне принципе само када им то политички одговара. “Ако је земља непријатељ, осуђује ју се као недемократску и санкционира на разне начине. Но, ако је земља савезник, чињеница да јој недостају слобода говора, људска права или демокрација се занемарује”, казао је Фернандез.
Префект је, судећи према информацијама које су допрле до јавности, говорио изненађујуће отворено, иако не до краја. За Еуропску унију је констатирао да уводи економске санкције једној земљи, а шаље финанцијску помоћ и оружје другој, “но, то не чини када је суочена с другом, чак и озбиљнијом инвазијом с бруталнијим посљедицама за становништво”. Љепота је у оку проматрача, а на темељу естетике властитог вида може се закључити да се у првом случају ради о Русији и Украјини, а у другом о Израелу и његовом рату против Појаса Газе, однедавно поново и Либанона, који траје скоро три године. Посљедица тога је да “више не постоји стваран и стабилан оквир истине и вреднота”. Другачије речено, не постоји више међународно право око основица, ослонац и окосница међународног поретка.
Душан Никодијевић: Светска криза и римски папа – жеље и могућности
Државе које су изобличиле концепт легитимне самообране су Русија, Сједињене Америчке Државе и друге силе, а свима им је заједничко то што се ослањају на тврдњу о властитој самообрани (у стварности је ријеч, рекло би се, о самообмани) не би ли оправдале своје војне интервенције од Украјине до Блиског истока. У свему томе злоупотребљен је и католички наук о праведном рату којим се покушава легитимизирати “најнеправедније ратове”.
Фернандез је одбацио и доктрину превентивног рата којом владе све чешће оправдавају ратовање. Није тешко закључити да ће изречено на конзисторију продубити сукоб између Лава XIV. (Свете Столице) и ЈД Венса (Бијеле куће). Није тешко закључити ни да Ватикан неће брзати са закључцима, иако су се многе радне скупине кардинала сугласиле с потребом одмицања од традиционалног наука о праведном рату. Сједиште институције којој је основна мјерна јединица времена вјечност није на гласу по брзини, али је, овом згодом, много бржа од оних чија је основна мјерна јединица времена изборни мандат.
Извор: П-Портал
