Piše: Aleksa Đilas
Đilasu će prevođenje 10.000 stihova “Izgubljenog raja” uzeti tri godine – znatno više nego što je planirao. Povremeno je uzdisao i kukao zbog potrošenog vremena, ali mu je ipak bilo drago što je prepevao – i to prvi na naš jezik – ovo remek-delo.
Ako je iko klasik, onda je to Džon Milton. Smatra se za najvećeg engleskog epskog pesnika i obogatio je engleski jezik čak više od Šekspira. A ako je iko buntovnik, revolucionar i disident, onda je to Milovan Đilas. Ali, Đido je bio i pisac, a Milton i revolucionar – u Engleskoj revoluciji sredinom sedamnaestog veka, borio se za parlament i republiku a protiv rojalista, podržao Kromvela i opravdavao pogubljenje kralja Čarlsa I.
Aleksa Đilas: Crnogorcima je Đido suviše složen i razgranat, zato ga neće
Đido je pod Titovim režimom suđen četiri puta i poslednja kazna je bila 13 godina. U zatvoru u Sremskoj Mitrovici, septembra 1963, odlučio je da prepeva slavni spev Džona Miltona Izgubljeni raj. A već je radio na dva obimna romana. Mada je trebalo da izađe na slobodu tek 1971, užurbano je pisao u strahu da neće uspeti da ostvari sve što je zamislio. I uveravao je sebe da mu mnogo ne smeta što mu ćelija zimi nije grejana i što je nekoliko godina pisao na toalet-papiru jer mu nije bila dozvoljena hartija.
Đidova supruga (i moja majka) Štefica pisala je Đidu: „Voljela bih da te taj posao zagrije. Ipak je lakše s nekim, makar Miltonom, nego biti sam.“ I onda krenula da nabavlja Miltonove knjige i knjige o njemu, specijalizovane rečnike i prevode na druge jezike.
Veselin Kostić, naš vodeći anglista, isticao je teškoće u prevođenju Izgubljenog raja, objavljenog davne 1667, i posebno upozoravao na Miltonovu „konceptualnu složenost, stilsku razbokorenost i razuđenost latinizovane sintakse“. A Marjan Strojan, slovenački prevodilac Izgubljenog raja, rekao je da je rad bio tako težak i iscrpljujući, kao da je igrao šah protiv Bobija Fišera. Đidu će prevođenje 10.000 stihova Izgubljenog raja uzeti tri godine – znatno više nego što je planirao. Povremeno je uzdisao i kukao zbog potrošenog vremena, ali mu je ipak bilo drago što je prepevao – i to prvi na naš jezik – ovo remek-delo.
Pošto je izašao iz zatvora, Đido nije mogao da objavi svoj prepev – politički vrh je stavio zabranu na sve njegove knjige. Zato ga je objavio njegov američki izdavač – 1970, u Njujorku. Kod nas je izašao tek 1989, dobio nagradu „Miloš Đurić“ i bio hvaljen od vodećih pesnika, između ostalih Matije Bećkovića, Stevana Raičkovića, Tanasija Mladenovića. Ali, neće biti novih izdanja i na nekoliko beogradskih fakulteta studenti su upozoreni da prepev ne koriste jer je delo nekadašnjeg vodećeg komuniste. Sada bi trebalo da ga ponovo štampa izdavač „Zlatno runo“ – posle gotovo četiri decenije!
Cela priča oko prepeva odražava Đidov udes. A sâmo delo i Đidov i Miltonov! Engleskog pesnika umalo ne ubiše pristalice Čarlsa II (sina pogubljenog kralja), bacan je u tamnicu, dela su mu zabranjivana. Zato je Izgubljeni raj, mada sav od biblijskih motiva i legendi, u stvari poema otporu i pobuni, ustanku i revoluciji. Glavni lik je Satana, gord i zao, ali istovremeno i tragični pobunjenik protiv božanske svemoći. Slavni su stihovi u kojima Satana, prognan u pakao, prihvata i izaziva svoju sudbinu: „Bolje vlast u Paklu no dvorba na nebu!“ Pali anđeli koje Satana predvodi čine i rečima i delom mnoga svetogrđa – Milton ih zbog toga osuđuje ali i prikazuje kao smele i snažnih uverenja.
Ponajviše zbog dvosmislenosti mnogih delova Izgubljenog raja, Miltona se smatra za najkontroverznijeg pesnika u engleskoj književnosti.
Milton je tvrdio da pesnik mora da bude pesma – da živi u skladu sa uzvišenim idealima i prožet najvišim duhovnim vrednostima. U istom duhu, moglo bi se reći kako i pobunjenik mora da bude pobuna – u svemu što čini dosledan principima i ciljevima svoje borbe. Sâm Milton se trudio da do kraja života bude i pesma i pobuna.
Izgubljeni raj će biti nadahnuće mnogim pesnicima, na primer, Vilijamu Blejku, Šeliju, Tomasu Eliotu, ali i državnicima i revolucionarima, često veoma različitim, recimo Tomasu Džefersonu i Malkolmu Iksu. Niko nije bolje od Virdžinije Vulf uočio zgusnutost i snagu Miltonovog pesničkog jezika, ali je ona možda suviše uživala u njemu da bi shvatila i njegovu radikalnu političku dimenziju.
Aleksa Đilas u „Relativizaciji“: Šta treba ceniti kod Josipa Broza (drugi dio)
A Miltonovim stihovima biće nadahnuti mnogi borci protiv kolonijalizma i imperijalizma, ropstva i rasne nejednakosti, za nacionalno oslobođenje.
U naše vreme, Izgubljeni raj je sve čitaniji, kako u Engleskoj, tako i širom sveta. Više je prevoda urađeno u poslednjih nekoliko decenija nego što ih je ukupno bilo u prethodne tri stotine godina. Danas se Izgubljeni raj može čitati na oko šezdeset jezika. Neki su mali, recimo frizijski, koji govori pola miliona ljudi u Holandiji i severnoj Nemačkoj ili tonganski, koji govori oko sto hiljada stanovnika ostrva Tonga. Valjda je najmanji manks, koji na sâmom ostrvu Man zna tek manje od 3 posto stanovnika, odnosno oko 2.200 ljudi.
Miltonov spev privlači svojom lepotom, ali ne manje doprinosi njegovoj novoj čitanosti, što ljudi u njemu pronalaze svoje strahove i nezadovoljstva – zbog nepravdi savremenog kapitalizma, bezdušnosti globalizacije, ugroženih nacionalnih i ličnih sloboda, potčinjenosti vlastima na koje se nema uticaja. Izgubljeni raj nudi i utehu, daje nadu. Iznad svega, ohrabruje na borbu: „Pren’te se, ustajte, il’ doveka pali!“
Da li sve veća popularnost Izgubljenog raja nagoveštava nasilne političke sukobe i oružane revolucije u svetu? Ne znam odgovor ali se nadam da će se problemi rešavati mirnim putem, postupnim reformama. Ali, šta bi rekli Milton i Đido?
Izvor: NIN, br. 3938, 3. jun 2026.
