Четвртак, 2 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Митра Рељић: Одсјаји слободе са Газиместана

Журнал
Published: 1. јул, 2026.
Share
Фото: Покрет за одбрану Косова и Метохије
SHARE

Пише: Митра Рељић

„Саслушај сада реч о слободи, неутољиви витеже крста часног и слободе златне!“ Тако започиње разговор о слободи између весника Божијег и Лазара Косовског у Царевом Завету Св. владике Николаја.

Кад је, унапред се приволевши Царству небескоме, пре 637 година српски кнез с васколиком војском кренуо у бој на Косово, из којег није хтео изостати ни слуга Голубане, камоли који од војвода, а шездесетак година касније запретила опасност да неће претећи ниједан дијак који би о кнежевом избору сведочио, запевао је народни геније гласније него икада дотад. Запевао је о Крсту часном и слободи златној – слободи унутрашњој, неугасивој, оној која подједнако сија „и у тамници и у двору“, што не узмиче пред коцем ни пред мачем. Довољно да сваког даровитог (а таквих је Срба свагда било) – песника, ликовног или каквог год ствараоца надахне и подсети на Завет који ће се, упркос свим погибијама и сеобама, сачувати до данас. Упркос Османлијама, Немцима, Енглезима, комунистима и аутошовинистима, упркос Вучићевом петнаестогодишњем „спуштању Србије с неба“, како се не једном хвалио.

Митра Рељић: Софија је оправдала своје име

Као узоран „радник на терену“, марљиво је извршавао захтеве „испоручилаца радова“ – вајкадашњих српских непријатеља, умногоме „премашивао норму“. Сваку евентуалну сумњу у сврсисходност нарученог, развејавао је машући српском тробојком уз паролашко „волим Србију више од живота“ (који истински родољуб такво што изговара?), а читава војска подјармљених – новинара, политичара, аналитичара, хорски кличући „незаменљивом вођи“, уверавала је пук да „радови теку добро“. У том заглушујућем мракозбору готово да се није чуо последњи вапај косовскометохијских Срба да им отимају последњу везу с отаџбином – школско и здравство, уз неверицу да су се и ове институције налазиле „у пакету“ поодавно парафираних одлука којима се покрајина изопштава из државе Србије.

Пòхвали ми се ових дана један поносни отац како му је кћер ђак генерације. Показа и диплому с фалинком. Пошто је девојчици уручена, из школе су замолили да се диплома врати, грешка се, напоменули, поткрала и мора се исправити. Испоставило се да је „грешка“ била у заглављу дипломе, где је стајало Република Србија, Министарство просвете и други уобичајени подаци. Брисањем заглавља „грешка“ је исправљена (пожурило се за сваки случај, јер у акту који су Вучићеви овдашњи намештеници донели, и стоји молба Приштини да им остави мало времена како би се народ привикао на нову правну ситуацију). Не могу да опростим себи што им диплому вратих – каже отац девојчице, јер дете сад има диплому из које се не види ко је додељује.

Кад је све „опослио“ и увидео да, већ опробаним механизмима, и даље може манипулисати масом, Вучић се досетио нечег што ником другом не би пало на памет. Одлучио је да уочивидовданску „свечаност“ приреди у проширеном Ћациленду, за шта нису биле довољне металне запреке; морао је бити ограђен високом металном жицом како невољници, попусти ли пажња чувара, не би могли побећи. Овде ће бити наше Косово – славодобитно је најавио.

Наше Свето Косово на које су се, упркос свим претњама, малтретирању и неизоставним хапшењима недужних, посебно за Вучићева земана, и јуче сјатили чувари Завета из Подгорице, Беча и Метохије, из Београда и Бање Луке, Суботице и Никшића… и његово ћацилендско „Косово“ имају једну, и само једну знаковиту сличност. Око нас све жешће стежу гвоздени обруч на Газиместану, претресају, тероришу, хапсе људе и знамења. Оградише богме и Ћациленд. Чему, ако их тамо „призива“ истинска, слобода златна која збори оном Његошевом „Шта год дође, ја сам му наредан“? Та, на Газиместан се једино тако и долази. Са пуном свешћу да се слобода осваја не свашточинством или ропском послушношћу него жртвом и вером у смисао Косовског завета.

Митра Рељић: „Јуче сам се вратио с Косова“ – Запис из Бањске

Вучићеви гласноговорници не престају да се диче заставом од пола километра. Убедио је несрећнике да се родољубље мери дужином заставе. А храбри младић, пристижући на Косово равно, сања како да своју тробојку, макар и најмању, у недру скрије и око срца свије, завара зулумћара и пренесе је до споменика Косовским јунацима. Да је, по парастосу, онде развије и о Светом Лазару запева, јер се о Видовдану само о томе пева. И у Ћациленду се певало о свему и свачему, ударало на Завет са свих страна. Уочивидовдански вашар „увеличао“ је и онај што се фотографисао са џелатом који је ножем копао српске очи, па то, без имало стида, нехајно и на свој начин прокоментарисао. Као Вучићевом „фану“ овом је све дозвољено. Врхунац скрнављења Видовдана приређен је у Митровићевом развратишту, где су се уз звуке косовских песама око базена извијале голе сподобе оба пола.

За Вучићеве владавине све је наизглед по слободи избора. Ноћ вештица или, и ако је баш неком стало, може и Свети Лука, на пример. Тако изгледа на први поглед. Иза свега је он сам као безусловна и незаменљива „прилика“, једина способна да и уз пуке пароле „Србија, једна породица“ и „Грађани могу бити спокојни“ поништава српски идентитет или „амортизује“ терор на Газиместану и врисак девојчице којој отимају недужног оца. Да окупи довољан број „преумљеника“ и увери их да је његов избор и њихов избор. Па још да помисле како су слободни људи.

Истинска слобода јуче се, упркос терору, изнова крепила на Газиместану. Њени одсјаји постали су још даљи, обасјали и срца оних који ће тек доћи.  Догодине ће нас онде засигурно бити више.

Извор: Покрет за одбрану Косова и Метохије

TAGGED:ГазиместанКосовоМитра РељићПокрет за одбрану Косова и Метохије
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Студенти поручили Немањи Видићу: Стојимо уз тебе
Next Article Божидар Маљковић: Да смо остали на окупу још пет година, Југопластика би узела још пет титула

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Проф. др Радоје В. Шошкић: O феномену пост-истине

Пише: Проф. др Радоје В. Шошкић Појам пост-истина (eng. post-truth) први је сковао америчко-српски драмски…

By Журнал

Племенита промјена

И то су, без сумње, моменти који су побрали много симпатија код гледалаца Занимљива инаугурација.…

By Журнал

Владан С. Бојић: Погрешан потез

Предсједник Црне Горе је поднио предлог за „скраћење мандата“ 27. сазива Скупштине Црне Горе, а…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Младен Мрдаљ: Студентски протест и референдумска стратегија – први део

By Журнал
Други пишу

Њујорк тајмс: Доктори су мислили да је астма – еј-ај је донео другачију процену

By Журнал
Други пишу

Апел последњих хибакуша који нема ко да чује

By Журнал
Други пишу

Туфик Софтић: Екоцид у ријеци Бистрица

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?