Piše: Havijer Blas
Preveo: Miloš M. Milojević
Evropa kupuje dosta američkog gasa, što nameće ključna pitanja o energetskim, ekonomskim i diplomatskim posledicama po Evropsku uniju: kada dosta postaje previše.
Kontinent sa zadovoljstvom kupuje američki ukapljeni gas[i], nabavljajući oko 59 odsto ovog energenta iz SAD, sa rekordnim udelom zabeleženim u aprilu od 64 odsto, uz dobre izgleda da će udeo porasti kasnije tokom ove godine
Evropski zvaničnici zabrinuti su u vezi sa američkim ukapljenim gasom; vodeći zvaničnik Unije o zaštiti konkurencije i komesar zadužen za energiju izrazili su zabrinutost o zameni jedne zavisnosti drugom i potrebi za diversifikacijom kako bi se umanjilo oslanjanje na jedan izvor
Nekada davno, Evropa je bila toliko samouverena u vezi sa svojom energetskom sigurnošću da je razmišljala o zabrani uvoza američkog prirodnog gasa. To je bilo pre samo deset godina, u vreme kada je ruski predsednik Vladimir Putin i dalje bio dobrodošli gost u Berlinu i Parizu, a gas iz njegove zemlje grejao evropska domaćinstva.
Od tada Kremlj se upustio u rat protiv Ukrajine, i američka industrija crpljenja uljanih škriljaca proizvela je revoluciju koja je u dva navrata spasila Evropu, prvi put 2022. a drugi put 2026. godine. Neželjene posledice? Kontinent sada kupuje dobar deo američkog gasa, što nameće ključna pitanja o energetskim, ekonomskim i diplomatskim posledicama po Evropsku uniju: kada dosta postaje previše?
Bez pristupa ruskim gasovodima od 2022. godine i uz naglo opadanje sopstvene proizvodnje – i iz političkih i iz geoloških razloga – Evropa se okrenula nabavkama na svetskom tržištu ukapljenog prirodnog gasa. Lepota ukapljenog prirodnog gasa (engleska skraćenica LNG) jeste da kada se gas ohladi na minus 160 stepeni Celzijusa, pretvara se u tečnost koja može da se ukrca na tankere i preveze širom sveta, slično nafti, što gasovode čini izlišnim. Stoga, američki LNG dobacuje do evropskih obala. I kontinent ga uvozi sa zadovoljstvom. Od početka godine do sada, Evropa je pribavila oko 59 odsto LNG-a iz SAD, sa rekordnim zabeleženim udelom od 64 odsto u aprilu pošto je zatvaranje Ormuskog moreuza uskratilo pristizanje energenata iz Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Dalji rast udela je verovatan kasnije tokom godine pošto je Evropi potreban američki gas da popuni rezerve pripremajući se za zimu.
Evropa kupuje više od polovine LNG-a u Americi
Nakon što je Evropska unija ostala bez pristupa ruskim gasovodima 2022. godine, region se sve više oslanja na američki ukapljeni prirodni gas
Na glavnim tržištima prirodnih dobara, oslanjanje na jedan izvor za više od 30 do 40 odsto ukupne kupovine je neobično; oslanjanje na jednog prodavca za više od 60 odsto nabavljenih količina je izuzetno retko. Samo na nekim specifičnim tržištima – retkih metala kao što su retki zemljani metali, galijum ili volfram – Evropa se toliko oslanja na jedan izvor. Čak ni to bez zadrške; region troši sredstva i politički kapital kako bi umanjio ovu zavisnost.
Iza zatvorenih vrata, evropski zvaničnici su već neko vreme zabrinuti u vezi sa američkim LNG-om. Zabrinutost se proširila od privatnih razgovora do javnih rasprava baš uoči izraelskog i američkog napada na Iran 28. februara. „Znamo da ne možemo da se oslanjamo na ruski gas, i da bi trebalo da obratimo pažnju da se ne oslanjamo previše ni na američki gas“, izjavila je u januaru Tereza Ribera, glavni rukovodilac Unije za pitanja konkurentnosti. Nekoliko dana kasnije, komesar Unije za energetiku Dan Jorgensen bio je neposredniji: „Rizikujemo da zamenimo jednu zavisnost drugom“.
Havijer Blas: Kada će konačno šok energetskih cena pogoditi Evropu?
Istorija se možda osmehuje. Godine 2016, Evropa je razmatrala da li da zabrani uvoz američkog LNG-a pošto su levičarski političari upućivali prigovore na hidrauličko frakturiranje – ili fraking – proces koji se izvodi kako bi se iskoristila geološka formacija škriljaca. Francuski zvaničnici su čak rekli dvama svojim glavnim komunalnim preduzećima, Anži SA (Engie SA) i EDF-u (Electricite de France SA), da prestanu da ugovaraju nabavke sa američkim dobavljačima. „Ispitaću kako zakonski možemo zabraniti uvoz gasa iz škriljaca, a u svakom slučaju, ova preduzeća će morati da se okrenu ka drugim tržištima kako bi uvozila samo konvencionalni gas“, rekla je poslanicima u maju 2016. godine tadašnja francuska ministarka energetike Segolen Rojal.
Brzo se pomaknimo jednu deceniju unapred i Evropa troši više američkog gasa nego ikada. Rasprava iz 2026. godine da li bi Evropa trebalo da uvede gornja ograničenja na uvoz američkog LNG-a zamrla je ubrzo pošto je postala poznata javnosti. Nakon što je izbio rat u Iranu, Evropa je ponovo počela da brine o snabdevanju gasom, ovoga puta o bliskoistočnom. Američki LNG postao je olakšanje a ne problem. Sada kada se rat završava, Briselu je potrebno da iznova pogleda gde danas može pribaviti svoju energiju, i odakle će je pribavljati u budućnosti.
Koristili bi da se definiše šta je problem – a šta to nije. Iako Evropska unija kupuje 60 odsto svog ukapljenog gasa iz SAD, celokupno tržište gasa je dosta veće. Kada se uračunaju dopremanja gasa gasovodima iz Norveške, Alžira, Libije i Azerbejdžana, udeo SAD u ukupnom snabdevanju gasom opada na 26 odsto – što je i dalje veliki udeo, ali ispod 40 odsto ranijeg udela ruskog gasa, dopremanog gasovodima i u tečnom obliku tankerima.
SAD su drugi najveći izvor prirodnog gasa u Evropi
Američki udeo u ukupnom uvozu gasa u EU, uključujući i LNG i gasovode, obuhvata nešto više od četvrtine ukupne potrošnje, odmah iza Norveške
Sa političke tačke gledišta, američki predsednik Donald Tramp je naširoko omražena ličnost u Evropi, ali on nije Vladimir Putin, a Bela kuća nije Kremlj. Niti je američka industrija ukapljenog prirodnog gasa, celokupna u privatnim rukama, uporediva sa Gazpromom, državno kontrolisanim ruskim gasnim gigantom. Američki LNG nije isto što i ruski gas iz gasovoda: potonji ne pruža nikakvu prilagodljivost ukoliko prodavac zavrne ventile; dok snabdevač prvonavedenog takođe može da zaustavi isporuke, daleko lakše ga je zameniti na svetskom tržištu, pod uslovom da je Evropa spremna da po visini ponude pretekne svakog drugog kupca.
Havijer Blas: Koliko dugo SAD mogu biti poslednje utočište onima koji tragaju za naftom?
Sa ekonomske tačke gledišta, tržište određuje kuda se gas otprema, ne vlade. „Ukoliko američki LNG pristiže u Evropu to je zbog elementarnih ekonomskih principa: to je najbolje odredište, sa stanovišta cene, za američke proizvođače“, rekla mi je En-Sofi Korbo, stručnjak za gas iz Centra za globalnu energetsku politiku (Center on Global Energy Policy) iz Njujorka.
Ipak, stručnjaci za energetsku bezbednost kažu da je najefikasnija alatka protiv ometanja snabdevanja „raznolikost, raznolikost, raznolikost“ (diversity, diversity and diversity). Sa te tačke gledišta, Evropa se previše oslanja na jedan izvor. Šta može poći po zlu? Preterana zavisnost pruža Vašingtonu u svim pregovorima sa Briselom polugu diplomatskog uticaja, pre svega u onima o trgovini i energetskoj regulativi. Ali opasnost manje leži u mogućnosti Trampove zabrane izvoza LNG-a – ili nametanja izvoznih carina – a više u inherentnom riziku koji nosi pribavljanje sveg gasa iz nekoliko izvoznih postrojenja, od kojih su sva smeštena na uskom geografskom prostoru duž američke obale Meksičkog zaliva u Teksasu i Luizijani. Zamislimo ukoliko uragan pogodi ovu oblast, na sličan način kao što je nekoliko oluja – Ketrin i Rita 2005. i Gustav i Ajk 2008. – oštetilo američke rafinerije nafte.
Rešenje je diversifikacija – udaljavanje i od američkog LNG-a i od LNG-a uopšte. Potonje znači podršku domaćem evropskom gasu, što podrazumeva crpljenje na pomorskim platformama u Severnom moru i crpljenje na kopnu, uz pomoć hidrauličkog frakturiranja, tako da region ne bi morao da uvozi toliko gasa, pojačan razvoj obnovljivih izvora energije, posebno solarnih elektrana i elektrana na vetar uz postavljanje baterija, i nadasve, proizvodnju struje u nuklearnim elektranama. Udaljavanje od američkog LNG-a podrazumeva kupovinu LNG-a od alternativnih dobavljača. Evropa tu ima izvesni hendikep: mnoge države odbijaju da potpišu one vrste dugoročnih ugovora koji su potrebni da se osigura ovakvo snabdevanje. Ipak, dovoljno novih projekata, u zemljama kao što je Kanada ili u Africi, stavlja se u pogon i omogućava alternativno snabdevanje za Evropu.
U idealnom slučaju, Evropa bi trebalo da umanji udeo američkog LNG-a na bezbedniji nivo, svakako ispod 50 odsto. No, kako stoje sadašnji tržišni i politički činioci, postoji rizik da se desi upravo suprotno. Evropa je obećala Trampu da će kupovati još više američkih dobara; zabranila je uvoz ruskog LNG-a od 2027. godine, a snabdevanje iz Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata i dalje deluje nesigurno. Ukoliko region ne bude pažljiv mogao bi zavisiti od SAD za više od tri četvrtine svog snabdevanja LNG-om u ne tako dalekoj budućnosti.
Havijer Blas: Tramp sada ima svoju sopstvenu naftnu imperiju
Izvor: Blumberg
[i] U srpskim medijima i regulatornim aktima uglavnom se koristi izraz tečni naftni gas; međutim, izraz ukapljeni bliže upućuje na prevođenje ovog energenta iz gasnog u tečno stanje te je u ovom prevodu korišćeno ukapljeni naftni gas odnosno troslovna skraćenica termina na engleskom jeziku LNG.
