Пише: Хавијер Блас
Превео: Милош М. Милојевић
Европа купује доста америчког гаса, што намеће кључна питања о енергетским, економским и дипломатским последицама по Европску унију: када доста постаје превише.
Континент са задовољством купује амерички укапљени гас[i], набављајући око 59 одсто овог енергента из САД, са рекордним уделом забележеним у априлу од 64 одсто, уз добре изгледа да ће удео порасти касније током ове године
Европски званичници забринути су у вези са америчким укапљеним гасом; водећи званичник Уније о заштити конкуренције и комесар задужен за енергију изразили су забринутост о замени једне зависности другом и потреби за диверсификацијом како би се умањило ослањање на један извор
Некада давно, Европа је била толико самоуверена у вези са својом енергетском сигурношћу да је размишљала о забрани увоза америчког природног гаса. То је било пре само десет година, у време када је руски председник Владимир Путин и даље био добродошли гост у Берлину и Паризу, а гас из његове земље грејао европска домаћинства.
Од тада Кремљ се упустио у рат против Украјине, и америчка индустрија црпљења уљаних шкриљаца произвела је револуцију која је у два наврата спасила Европу, први пут 2022. а други пут 2026. године. Нежељене последице? Континент сада купује добар део америчког гаса, што намеће кључна питања о енергетским, економским и дипломатским последицама по Европску унију: када доста постаје превише?
Без приступа руским гасоводима од 2022. године и уз нагло опадање сопствене производње – и из политичких и из геолошких разлога – Европа се окренула набавкама на светском тржишту укапљеног природног гаса. Лепота укапљеног природног гаса (енглеска скраћеница ЛНГ) јесте да када се гас охлади на минус 160 степени Целзијуса, претвара се у течност која може да се укрца на танкере и превезе широм света, слично нафти, што гасоводе чини излишним. Стога, амерички ЛНГ добацује до европских обала. И континент га увози са задовољством. Од почетка године до сада, Европа је прибавила око 59 одсто ЛНГ-а из САД, са рекордним забележеним уделом од 64 одсто у априлу пошто је затварање Ормуског мореуза ускратило пристизање енергенaта из Катара и Уједињених Арапских Емирата. Даљи раст удела је вероватан касније током године пошто је Европи потребан амерички гас да попуни резерве припремајући се за зиму.
Европа купује више од половине ЛНГ-а у Америци
Након што је Европска унија остала без приступа руским гасоводима 2022. године, регион се све више ослања на амерички укапљени природни гас
На главним тржиштима природних добара, ослањање на један извор за више од 30 до 40 одсто укупне куповине је необично; ослањање на једног продавца за више од 60 одсто набављених количина је изузетно ретко. Само на неким специфичним тржиштима – реткиh металa као што су ретки земљани метали, галијум или волфрам – Европа се толико ослања на један извор. Чак ни то без задршке; регион троши средства и политички капитал како би умањио ову зависност.
Иза затворених врата, европски званичници су већ неко време забринути у вези са америчким ЛНГ-ом. Забринутост се проширила од приватних разговора до јавних расправа баш уочи израелског и америчког напада на Иран 28. фебруара. „Знамо да не можемо да се ослањамо на руски гас, и да би требало да обратимо пажњу да се не ослањамо превише ни на амерички гас“, изјавила је у јануару Тереза Рибера, главни руководилац Уније за питања конкурентности. Неколико дана касније, комесар Уније за енергетику Дан Јоргенсен био је непосреднији: „Ризикујемо да заменимо једну зависност другом“.
Хавијер Блас: Када ће коначно шок енергетских цена погодити Европу?
Историја се можда осмехује. Године 2016, Европа је разматрала да ли да забрани увоз америчког ЛНГ-а пошто су левичарски политичари упућивали приговоре на хидрауличко фрактурирање – или фракинг – процес који се изводи како би се искористила геолошка формација шкриљаца. Француски званичници су чак рекли двама својим главним комуналним предузећима, Анжи СА (Engie SA) и ЕДФ-у (Electricite de France SA), да престану да уговарају набавке са америчким добављачима. „Испитаћу како законски можемо забранити увоз гаса из шкриљаца, а у сваком случају, ова предузећа ће морати да се окрену ка другим тржиштима како би увозила само конвенционални гас“, рекла је посланицима у мају 2016. године тадашња француска министарка енергетике Сеголен Ројал.
Брзо се помакнимо једну деценију унапред и Европа троши више америчког гаса него икада. Расправа из 2026. године да ли би Европа требало да уведе горња ограничења на увоз америчког ЛНГ-а замрла је убрзо пошто је постала позната јавности. Након што је избио рат у Ирану, Европа је поново почела да брине о снабдевању гасом, овога пута о блискоисточном. Амерички ЛНГ постао је олакшање а не проблем. Сада када се рат завршава, Бриселу је потребно да изнова погледа где данас може прибавити своју енергију, и одакле ће је прибављати у будућности.
Користили би да се дефинише шта је проблем – а шта то није. Иако Европска унија купује 60 одсто свог укапљеног гаса из САД, целокупно тржиште гаса је доста веће. Када се урачунају допремања гаса гасоводима из Норвешке, Алжира, Либије и Азербејџана, удео САД у укупном снабдевању гасом опада на 26 одсто – што је и даље велики удео, али испод 40 одсто ранијег удела руског гаса, допреманог гасоводима и у течном облику танкерима.
САД су други највећи извор природног гаса у Европи
Амерички удео у укупном увозу гаса у ЕУ, укључујући и ЛНГ и гасоводе, обухвата нешто више од четвртине укупне потрошње, одмах иза Норвешке
Са политичке тачке гледишта, амерички председник Доналд Трамп је нашироко омражена личност у Европи, али он није Владимир Путин, а Бела кућа није Кремљ. Нити је америчка индустрија укапљеног природног гаса, целокупна у приватним рукама, упоредива са Газпромом, државно контролисаним руским гасним гигантом. Амерички ЛНГ није исто што и руски гас из гасовода: потоњи не пружа никакву прилагодљивост уколико продавац заврне вентиле; док снабдевач првонаведеног такође може да заустави испоруке, далеко лакше га је заменити на светском тржишту, под условом да је Европа спремна да по висини понуде претекне сваког другог купца.
Хавијер Блас: Колико дуго САД могу бити последње уточиште онима који трагају за нафтом?
Са економске тачке гледишта, тржиште одређује куда се гас отпрема, не владе. „Уколико амерички ЛНГ пристиже у Европу то је због елементарних економских принципа: то је најбоље одредиште, са становишта цене, за америчке произвођаче“, рекла ми је Ен-Софи Корбо, стручњак за гас из Центра за глобалну енергетску политику (Center on Global Energy Policy) из Њујорка.
Ипак, стручњаци за енергетску безбедност кажу да је најефикаснија алатка против ометања снабдевања „разноликост, разноликост, разноликост“ (diversity, diversity and diversity). Са те тачке гледишта, Европа се превише ослања на један извор. Шта може поћи по злу? Претерана зависност пружа Вашингтону у свим преговорима са Бриселом полугу дипломатског утицаја, пре свега у онима о трговини и енергетској регулативи. Али опасност мање лежи у могућности Трампове забране извоза ЛНГ-а – или наметања извозних царина – а више у инхерентном ризику који носи прибављање свег гаса из неколико извозних постројења, од којих су сва смештена на уском географском простору дуж америчке обале Мексичког залива у Тексасу и Луизијани. Замислимо уколико ураган погоди ову област, на сличан начин као што је неколико олуја – Кетрин и Рита 2005. и Густав и Ајк 2008. – оштетило америчке рафинерије нафте.
Решење је диверсификација – удаљавање и од америчког ЛНГ-а и од ЛНГ-а уопште. Потоње значи подршку домаћем европском гасу, што подразумева црпљење на поморским платформама у Северном мору и црпљење на копну, уз помоћ хидрауличког фрактурирања, тако да регион не би морао да увози толико гаса, појачан развој обновљивих извора енергије, посебно соларних електрана и електрана на ветар уз постављање батерија, и надасве, производњу струје у нуклеарним електранама. Удаљавање од америчког ЛНГ-а подразумева куповину ЛНГ-а од алтернативних добављача. Европа ту има извесни хендикеп: многе државе одбијају да потпишу оне врсте дугорочних уговора који су потребни да се осигура овакво снабдевање. Ипак, довољно нових пројеката, у земљама као што је Канада или у Африци, ставља се у погон и омогућава алтернативно снабдевање за Европу.
У идеалном случају, Европа би требало да умањи удео америчког ЛНГ-а на безбеднији ниво, свакако испод 50 одсто. Но, како стоје садашњи тржишни и политички чиниоци, постоји ризик да се деси управо супротно. Европа је обећала Трампу да ће куповати још више америчких добара; забранила је увоз руског ЛНГ-а од 2027. године, а снабдевање из Катара и Уједињених Арапских Емирата и даље делује несигурно. Уколико регион не буде пажљив могао би зависити од САД за више од три четвртине свог снабдевања ЛНГ-ом у не тако далекој будућности.
Хавијер Блас: Трамп сада има своју сопствену нафтну империју
Извор: Блумберг
[i] У српским медијима и регулаторним актима углавном се користи израз течни нафтни гас; међутим, израз укапљени ближе упућује на превођење овог енергента из гасног у течно стање те је у овом преводу коришћено укапљени нафтни гас односно трословна скраћеница термина на енглеском језику ЛНГ.
