Посредници су провели недеље радећи на плану којима би премостили скоро пола века дуго непријатељство између Вашингтона и Техерана
Пишу: Ендрју Ингланд/Хумза Џилани
Превео: Милош М. Милојевић
Током неколико часова у Техерану, катарски посредници су допустили себи да поверују како је најгоре можда прошло.
Након више недеља путовања између два огорчена противника, и дана исцрпљујућих разговора са америчких званичницима, мала делегација је назирала могући договор који би обухватио: продужење примирја, поновно отварање Ормуског мореуза и усаглашавање платформе за преговоре о нуклеарном питању.
Онда, када су се припремали да одлете натраг у Доху у раним сатима у четвртак, амерички борбени авиони погодили су иранске мете у јужном Ирану. До тренутка када је америчко бомбардовање обустављено, Иран је испалио ракете и дронове на америчке базе у Јордану, Бахреину и Кувајту.
Катарци су са аеродрома посматрали шта се дешава. Током скоро седам часова, све до седам поподне, чекали су на писти док је дипломатско здање које су пажљиво градили могло да се муњевито обруши. „Било је као ролеркостер“, каже особа упозната са током ових разговора.
Ова епизода показује напетост у месец дана дугом дипломатском настојању да се спречи поновно разбуктавање рата између Сједињених Дражва и Ирана. Сваког пута када је деловало да се посредници приближавају [дипломатском] продору, десио би се нови напад, била би упућена још једна претња или би ниоткуда била изведена политичка интервенција што је ометало њихове напоре да постизање споразума доведу до краја.
Меморандум о разумевању од четрнаест тачака који запрема једну страницу текста до ког су преговорима дошли Катар и Пакистан требало је да продужи примирје постигнуто 8. априла.
Али довести ствари до краја значило је премостити скоро пола века неповерења, непредвидљивост америчког председника Доналда Трампа и његово нестрпљење да се брзо дође до резултата као и техеранску потребу да сваки компромис који прихвате буде легитиман пред домаћом јавношћу.
Један дипломата изјавио је да је највећи изазов за посреднике био различит „стил“ пошто су упоредили Трампову журбу за постизање договора са иранским инсистирањем на „дуготрајном процесу – недељама или годинама преговарања“.
„Потребно је да [договор] буде прихваћен као легитиман унутар иранског система, а то се не постиже тако што се оде и капитулира“. каже дипломата.
Фајненшел тајмс: Петродолари и „муслиманска бомба“ – како је настао саудијско-пакистански пакт
„Најобичније смеће“
Једна од кључних прекретница у преговорима десила се половином маја. Након постигнутог примирја 8. априла и потоњег доласка у Исламабад делегације коју је предводио амерички потпредседник Џ. Д. Венс разговори су застали.
Деловало је да се примирје сурвава, а Трамп је упозоравао да је оно „на вештачком дисању“ и описивао је последњи ирански предлог као „најобичније смеће“.
Ризик да поново дође до избијања рата растао је упркос преговорима који су се одвијали тајновитим каналима.
Након неколико дана, Вашингтон је затражио од Катара да се укључи. Све до тада Доха је играла потпорну улогу у пакистанском деловању. Било је изненађујуће што је Пакистан одабран да предводи посредовање, заједно са Египтом и Турском.
Катар је изградио улогу једног од омиљених вашингтонских канала комуникације са противницима од Хамаса преко авганистанских талибана до венецуеланског боливарског режима. Када је рат отпочео, Катар је, као и друге заливске државе, био мета иранских напада, и своју улогу у дипломатским настојањима да се оконча сукоб одигравао је смештен у забечене редове.
Али након што је Трамп упозорио да је примирје на ивици колапса, катарска делегација, коју су предводили искусни посредници Али ал-Тавади и Хамад ал-Кубајши, отпутовала је у Техеран, летећи преко Турске како би тајност мисије била одржана.
Пакистан, који је скоро почео да делује као посредник, донео је сопствени приступ Трамповом унутрашњем кругу након што је помогао да се испослује априлско примирје, после којег су уследили непосредни разговори на највишем нивоу између Ирана и САД још од 1979. године.
Волстрит џурнал: Иранска ратом разорена економија – снажан разлог да преговара
Проблем поверења
Преовлађујући проблем за посреднике били су покушаји да се изгради макар рудиментарно поверење између двају страна.
Иранци су „били веома сумњичави“ у вези са Трамповим намерама, наводе особе упознате са разговорима. Иран су два пута напале САД и Израел усред разговора – прво оних пре израелског Дванаестодневног рата прошле године и потом поново када су САД и Израел почели са последњим сукобом 28. фебруара.
„Осећали су да би ови преговори могли бити још једна претходница напада… да Американци стално мењају своје позиције, да нису истински посвећени [преговарачком процесу]“, каже особа упозната са током разговора. „И стога је део посредничког посла било успостављање поверења“.
До тренутка када је делегација половином маја напустила Техеран, посредници су били убеђени да на располагању имају добар предлог који би могли да представе америчким званичницима.
Међутим, тај оптимизам је нестао када су, док су напуштали Иран, обавештени да Трамп разматра напад.
Како би одржали дипломатски процес, катарски, саудијски и емиратски лидери позвали су америчког председника рекавши му да су посредници близу постизања споразума и захтевали су да спусти прст са обарача.
Трамп се сагласио са њиховим саветом. Објавио је истог дана да је отказао напад на Иран најављен за сутра пошто „су сада у току озбиљни преговори“ у Техерану.
Наредног јутра, у уторак, 19. маја, катарска делегација је одлетела у Вашингтон како би упознала са детаљима Венса, специјалног опуномоћеника Стива Виткофа и председниковог зета Џереда Кушнера, са којима су провели претходних неколико месеци радећи на последња два Трампова плана за окончање рата Израела и Хамаса у Гази.
Волстрит џурнал: Тајна улога Уједињених Арпаских Емирата у рату у Ирану
Трка преговарача са Трамповом штоперицом
Онда је Трамп поставио крајњи рок. Амерички председник јасно је назначио посредницима да му је потребан ирански одговор до викенда или се неће уздржавати да изведе нападе. Катарски и пакистански посредници припремали су се да крену натраг у Техеран.
Но поново, претња да ће ратни сукоб бити обновљен надносила се над преговарачком мисијом. Ноћ пре него што је очекивано да посредници приспеју у Техеран, Катарце и Пакистанце су обавестиле две западне државе да Израел разматра извођење напада на Иран касније те недеље, наводе две особе упознате са овом темом.
Катарски званичници журно су звали САД и друге савезнике да осигурају гаранције по којима Израел неће нападати док је њихов тим у Техерану, каже једна упозната особа. Када су ова уверавања пристигла, вратили су се у Иран, слетевши у Техеран ујутро, у петак 22. маја.
Посредници су провели сате уплетени у расправе са Мохамедом Багером Галибафом, главним иранским преговарачем, и министром иностраних послова Абасом Арагчијем око детаља споразума.
Кључна питања спорења била су ирански захтев да се друга страна обавеже да ће трајно окончати рат; обезбеђивање гаранција да ће Техеран разговарати са САД о предаји својих залиха високообогаћеног уранијума; и судбина Ормуског мореуза.
Обе стране држале су да имају преимућство над другом. Иран је фактички затворио мореуз након што су САД и Израел изазвали рат 28. фебруара, што је довело до најгоре енергетске кризе у последњих неколико деценија.
Оснажен својим новим преимућством, Иран је инсистирао да ће наплаћивати бродарину бродовима који пролазе кроз ово поморско уско грло.
Но да би постизање договора привели крају, посредници су морали да убеде Иран да остави овај захтев по страни, барем током шездесетодневног продужетка примирја.
„Маршал Асим Мунир, заповедник пакистанске војске, слетео је у Техеран истог петка увече како би погурао ствари. Пакистанци су били добро информисани и били су лице процеса, захваљујући маршаловом односу са Трампом, али Катарци су тихо обавили већи део тежачког посла како би премостили супротности између двају страна“, рекао је један западни дипломата.
Трамп је у више наврата инсистирао да Иран мора да преда своје залихе 440 килограма обогаћеног уранијума, који је обогаћен близу нивоа потребног за израду нуклеарног оружја. Иран се на крају сагласио да ће пристати на разговоре о разблаживању уранијума или предаји залиха пре него што је катарска делегација отпутовала у раним јутарњим сатима у суботу 23. маја.
Заузврат, САД су се сагласиле да ће отпочети процес постепеног укидања санкција који ће зависити од напредовања разговора ка постизању коначног споразума.
До суботе увече, Трамп је изјавио да је споразум „великим делом договорен“ што ће бити „убрзо објављено“.
Али стране су наставиле да се цењкају. Галибаф и Арагчи отпутовали су у Доху на још један разговор са катарским посредницима у понедељак, 25. маја, заједно са гувернером иранске централне банке.
„Иранци су веома пажљиви преговарачи; прегледају сваку реч и расправљају о њиховом значењу“, рекла је једна од особа обавештена о разговорима.
Чак ни након тога, Иранци нису потписали споразуме као што је очекивано. Озлојеђена због одлагања, Трампова администрација је изменила формулације одредаба које су се односиле на отварање мореуза и нуклеарно питање.
Ремећење због Израела
У покушају да одрже усмерење дипломатског процеса, катарски посредници су изнова сели на авион – овога пута летели су у Мајами где су провели дан у разговорима са Виткофом и Кушнером. Њихов циљ био је да подвуку хитност закључивања споразума.
Шестог јуна, пакистански министар унутрашњих послова Мохсин Накви, близак сарадник генерала Мунира, био је у Техерану по четврти пут од када је рат отпочео, носивши писмо за новог иранског врховног лидера Моџтабу Хамнеја.
Но, ствари су постајале све горе и горе. Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху претио је да ће бомбардовати мете Хезболаха у Бејруту, што би довело до појачане ескалације сукоба са овом милитантном групом у Либану коју подржава Иран.
Ирански медији извештавали су да Техеран, који је инсистирао да се и овај сукоб укључи у примирје са САД, обуставио разговоре са Вашингтоном почев од 1. јуна.
То је навело Трампа да позове телефоном Нетанјахуа у понедељак поподне и да свом ратном партнеру упути оштру критику пуну псовки. Деловало је да је то примирило ситуацију.
Међутим, наредног викенда, Израел и Иран разменили су ватру по први пут од примирја успостављеног 8. априла, након што су израелске снаге извеле нападе на зграде у јужном Бејруту, упоришту Хезболаха, либанског милитантног покрета који представља најважнију иранску регионалну испоставу.
Размена напада окончана је након што је Трамп интервенисао рекавши да су се Израел и Хезболах сагласили да ће „пуцњава престати“.
Ремећење због Апача
Пошто су се позабавили још једном евентуалношћу која је могла довести до пропасти преговора, у уторак прошле недеље посредници су изнова мислили да су стигли надомак договора. Али други проблем искрсао је брзо након што је Трамп оптужио Иран да је претходне ноћи оборио амерички хеликоптер Апач.
Посада је била спашена и Иран је упутио поруке да је посреди била грешка, али Трамп је рекао да мора да одговори. То је довело до размене ватре две узастопне ноћи – међу њима је био и сукоб због ког су катарски посредници били заглављени на аеродрому.
Једном када су се Катарци вратили у Доху, уследио је нови регионални покушај да се Трамп увери како само што није постигнут повољни договор и да се уздржи од извођења даљих напада.
Према пакистанским и арапским дипломатама, катарски емир шеик Тамим бин Хамад ел-Тани, саудијски престолонаследник принц Мохамед бин Салман, председник Уједињених Арапских Емирата Мохамед бин Зајед ал Нахјан и моћни заповедник пакистанске војске заједнички су звали америчког лидера апелујући да више не напада.
Трамп је четвртак отпочео претњама да ће уследити још напада и упозоравајући да би америчке трупе могле да заузму острво Харг, главно иранско извозно нафтно чвориште. Али за неколико часова, саопштио је да су завршне одредбе договора са Техераном усаглашене са „свим странама“ и да је постигнуто оно што је назвао „изврсним закључењем рата“.
Током вишенедељних сукобљавања, дипломатија је наставила да делује у позадини, уз разговоре у Дохи америчких и иранских званичника нижег нивоа.
Али у петак, Трамп који је провео недеље клатећи се између изјава да договор само што није постигнут и просипања жучи према Ирану, бесно је тврдио да Техеран изобличује текст договора.
Ово је поново разбуктало страховања да би могао да нападне управо када су се посредници припремали за потписивање прелиминарног споразума у Швајцарској, током викенда. „Највећа препрека постизању договора била је негативна медијска и лобистичка кампања против договора које су водиле обе стране“, каже једна особа упозната са током преговора.
Завршни корак
Након што је Трамп у суботу изјавио да ће меморандум о разумевању бити потписан у недељу катарски посредници су се вратили у Техеран.
У том тренутку Израел је изнова напао Бејрут – што је довело до још једног љутитог Трамповог позива, који је рекао да напад „није требало да се деси“ узимајући у обзир да је био одговор на „врло мали и безначајни“ напад Хезболаха.
Кључно, додао је да не би требало да се врше нови израелски напади „било где у Либану“.
Катарци су, са своје стране, покушавали да увере Иранце да не узврате.
Провели су седамнаест часова у Техерану. У једном тренутку, отишли су на паузу да погледају фудбалску утакмицу на Светском првенству у САД са својим иранским саговорницима.
У другом тренутку, Катарци су запретили да ће отићи након што су Иранци наставили да инсистирају на променама формулација [садржине споразума].
Катарци су упозоравали да уколико се око договора не сагласе пре него што Трамп буде отишао на У-еф-це такмичење испред Беле куће где је прослављао свој осамдесети рођендан, ризикују да се сутрадан суоче са новим америчким нападима.
Пакистански премијер Шехбаз Шариф био је први лидер који је објавио да је договор постигнут нешто пре један сат ујутро по техеранском времену.
„Било је веома интензивно“, рекла је особа упозната са током разговора. „Било је исцрпљујуће, али је уследило олакшање. То је као када истрчите маратон, у потпуности сте исцрпљени“.
„Влада опрезни оптимизам – ипак је остало још пет дана до потписивања“.
Извор: Financial Times
