Напади су извођени у координацији са САД и Израелом током више недеља
Пишу: Самер Саид/Анат Пелед
Превод: Милош М. Милојевић
Уједињени Арапски Емирати извели су десетине ваздухопловних напада против Ирана почев од првих дана рата и изводили су их и дан након што је објављено априлско примирје, наводе особе упознате са овом темом, што упућује на дубљу укљученост у ваздухопловну кампању коју су предводиле САД и Израел него што је претходно било познато.
Опсег изведених напада је још једно поткрепљење све веће државне спремности да заштити оно што види као своје стратешке интересе, по чему се удаљује у односу на неке суседне заливске државе, које су се спрам иранских претњи држале много опрезније.
Напади су извођени у координацији са САД и Израелом, и обе ове земље су обезбеђивале обавештајне податке, наводе извори упознати са овом темом. Међу нападнутим метама су острва Кешм и Абу Муса у Ормуском мореузу; Бандар Абас; нафтна рафинерија на острву Лаван у Персијском заливу; и петрохемијски комплекс Асалујех, наводе поједини извори.
Неки од ових напада били су усмерени на иранска енергетска постројења што је био одговор на техеранске нападе на емиратску нафтну и гасну инфраструктуру, наводе поједине особе упознате са овим сукобом. Напад на Асалујех, изведен заједно са Израелом, довео је до негодовања великог дела међународне заједнице и америчког захтева Израелу да престане са нападима на енергетска постројења.
Заливске земље су уочи рата наводиле да неће допустити да њихов ваздушни простор или базе буду коришћени за извођење напада. Али неке су промениле свој приступ након што је рат почео а Иран одговорио извођењем напада ракетама и дроновима против заливских популационих средишта, енергетске инфраструктуре и аеродрома како би повисио економску и политичку цену сукоба.
Уједињене Арапски Емирати претрпели су највеће бреме ових напада, пошто их је Иран циљао са више од 2.800 ракета и дронова, далеко више него што је испаљено на било коју другу земљу, укључујући и Израел.
Опсег емиратског ратоборног одговора потцртава размимоилажења унутар Залива. Почетком априла, Саудијска Арабија се жалила да амерички и емиратски напади повисују ризик да ће се регионална енергетска инфраструктура наћи на мети Ирана, што би даље повећало цене нафте и потресло светско тржиште, наводе поједини извори. Саудијци су желели да САД притисну УАЕ како би узвратни напади били обустављени и да би се прикључили дипломатском деловању које су предводиле регионалне државе, кажу.
„Уједињени Арапски Емирати држе Иран у потпуности одговорним за ове терористичке нападе и њихове последице“, саопштило је Министарство спољних послова ове заливске земље. Саудијска Арабија и канцеларија израелског премијера нису одговорили на захтев за коментар. Бела кућа је одбила да коментарише.
Саудијска Арабија која се суочила са малобројнијим и мање штетним нападима из Ирана јавно је осудила нападе на Залив, али се није поставила толико жестоко и радила је на дипломатском разрешењу кризе.
Председник Уједињених Арапских Емирата шеик Мохамед бин Зајед постајао је све озлојеђенији према саудијском престолонаследнику принцу Мохамеду бин Салману на почетку рата пошто је овај одбио да учествује у координисаном војном деловање против Ирана, наводе заливски званичници.
Хавијер Блас: Емиратско напуштање ОПЕК-а је егзистенцијална криза нафтног картела
Ова озлојеђеност појачала је размимоилажење између две заливске силе, које су се већ сукобљавале око утицаја над Црвеним морем, на супротним странама у сукобима у Судану и Јемену. Уједињени Арапски Емирати повукли су се из ОПЕК-а у априлу, напуштајући групу под саудијским вођством и обавезујући се да ће појачати своје безбедносно ослањање на САД и Израел.
Осим ових напада, Уједињени Арапски Емирати подржали су усвајање резолуције у Уједињеним нацијама којим би била допуштена употреба силе уколико би то било нужно да се пробије иранска блокада стратешки важног Ормуског мореуза.
Ови потези пресекли су економске везе које су емирати дуго остављали отвореним Ирану упркос тешким западним санкцијама.
Иран је одговорио у више наврата оптужујући Уједињене Арапске Емирате да су се прикључили америчкој и израелској кампањи.
Уједињени Арапски Емирати такође су деловали против иранских финансијских интереса, затворили су школе и клубове у Дубаију који су повезани са Техераном и ускратили су визе и транзитне дозволе иранским грађанима.
Емирати су већ дуго расположени да прихвате велике спољнополитичке ризике и вољни су да прибегну војној моћи како би остварили своје интересе у региону. Последњих година слали су оружје милитантним групама у Судану и Либији и плаћенике у Јемен у низу операција осмишљених да надмаши своје регионалне супарнике.
Нејасно је да ли земља располаже капацитетима да одврати много већег, ближег непријатеља као што је Иран. Њени напади углавном су симболични у поређењу са више од 20.000 напада које су извршиле Сједињене Америчке Државе и Израел.
Фајненшел тајмс: Како је саудијски принц омануо кладећи се на Иран
Агресивно позиционирање Уједињених Арапских Емирата представља ризик који ће их можда учинити већом метом у ономе што би могао бити дуготрајни период лоших односа са Ираном. Раније, у мају, Иран је напао важну нафтну луку Фуџејру, након што су Сједињене Државе покренуле операцију за сламање иранске контроле над Ормуским мореузом. Недавно је дрон лансиран из Ирака, у којем делују снажне проиранске милиције које су дејствовале и током овог рата, пао близу емиратске нуклеарне електране.
Уједињени Арапски Емирати недавно су заузели помирљивију позицију, заговарајући дипломатско разрешење сукоба којим су у опасност доведена огромна енергетска постројења, наводе поједини извори. Емиратски председник је био међу оним регионалним предводницима који су у телефонском разговору почетком маја охрабривали председника Трампа да постигне мир са Ираном
Рат је продубио савезничке односе између УАЕ и Израела. Израелски званичници били су охрабрени понашањем УАЕ током рата и сагледавају однос између две државе као дугорочно стратешко партнерство.
Израел је слао батерије Гвоздене куполе и израелске трупе да бране УАЕ током рата, а више десетина војника и даље је размештено у војним комплексима ове заливске нације, наводи једна особа упозната са овом темом. Низ истакнутих израелских званичника, укључујући израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, шефа обавештајне агенције Мосад, шефа Шин Бета и израелског начелника генералштаба – тајно су посећивали УАЕ током рата ради координисања у вези са Ираном.
Анат Пелед је репортерка Волстрит џурнала из Тел Авива која извештава из Израела и са палестинских територија, превасходно о безбедности, политици и друштвеним темама. За Волстрит џурнал извештавала је о Хамасовом нападу на Израел 2023. године и рату у Гази, током којег је провела више дана у мртвачницама, летела са израелским таоцима како би се сусрела са највишим званичницима у Дохи и Хагу и разговарала са повређеном палестинском децом на граници Газе; говорила је за различите телевизијске програме укључујући и емисију Кристијан Аманпур, где је приказан њен извештај о израелским обавештајним промашајима уочи напада 7. октобра 2023.
Сумер Саид је репортерка која се бави енергетиком и Саудијском Арабијом; ради у блискоисточном дописништву Вострит џурнала; њени извештаји баве се везама између нафте и регионалне геополитике; она је такође написала неколико истраживачких политичких и пословних чланака о Саудијској Арабији; извештавала је са Блиског истока током више од две деценије из више од десет земаља.
Извор: The Wall Street Journal
