Пише: Соња Ћирић
Прича о петнаестогодишњој реконструкцији опере Сутон и балетског дивертисмана Стевана Христића, ретком подухвату у овдашњој пракси
Након скоро 15 година завршена је реконструкција комплетне опере Сутон Стевана Христића и балетског дивертисмана који је више од пола века сматран изгубљеним.
Овај посао се сматра подухватом и изузетним доприносом историји српске музике. Пре свега је пример примењене музикологије, што није честа појава у овдашњој пракси.
Сутон је реконструисан иницијативом музиколошкиње Бранке Радовић, оперу су објавили Музиколошко друштво Србије и Музиколошки институт САНУ, а уредници издања су председница Музиколошког друштва Србије и научни саветник Музиколошког института САНУ др Ивана Медић и Мирко Јеремић. Нотографи ове публикације су били композитори Тамара Кнежевић, Марко Дулић и Миодраг Јаноски. Публикација обухвата три свеске. У првој је партитура опере Сутон, у другој је балетски дивертисман са Поговором, а у трећој је клавирски извод опере.
Стеван Христић је један од значајнијих српских композитора епохе модернизма, музички педагог, писац, диригент и један од оснивача Београдске филхармоније. Најпознатији је по балетском делу Охридска легенда. Сутон је његова једина опера, компонована према истоименој драми Ива Војновића, средишњем делу његове Дубровачке трилогије. Оно што је пре 15 година додатно заинтересовало чланове Управног одбора Музиколошког друштва Србије за реконструкцију Сутона јесте јединствена позиција коју ово дело има у историји српске опере, као једино које спаја искуства веристичке музичке драме и елементе импресионистичког музичког језика.
Опера и балетски дивертисман настали су у размаку од 30 година. Опера је компонована 1923. године, а њена премијера је била 1925. године у Народном позоришту. Балетски чин опере Сутон имао је веома необичну судбину. Пошто је опера била превише кратка за целовечерње извођење, током 1953/54. године Христић је дописао балетски дивертисман за потребе извођења опере у Народном позоришту, како би дело добило на обиму и на сценској динамици. Међутим, након извођења 1954. године, партитура овог балетског чина однета је из Народног позоришта и деценијама се сматрало да је трајно изгубљена. Једини траг о његовом постојању био је аудио-снимак сачуван у фонотеци Радио Београда. Због недостатка нота, извођења Сутона у Новом Саду 1994. и 2001. године била су без балетског чина.
Више од 50 година након премијере, 2012. године, музиколошкиња Мелита Млини, тадашња директорка Музиколошког института САНУ, пронашла је партитуру балетског дивертисмана у архиви Института. Управни одбор Музиколошког друштва одмах је кренуо са прибављањем финансијских средстава и у преговоре са потенцијалним извођачима и продуцентима. После много донетих и промењених одлука, добијених финансијских средстава Министарства културе, Града Београда и Сокоја, коначну продукцију опере 2016. године реализовала је Опера и театар Мадленианум у копродукцији са ЦЕБЕФ-ом. Наиме, у време кад је почео пројекат реконструкције Сутона, Бранка Радовић је била директорка Опере и театра Мадленианум па је некако било природно да се продукције прихвати баш Мадленианум. Диригент опере била је Весна Шоуц, а редитељ Небојша Брадић. Редактуру и препис опере и балетског чина, као и израду непостојећег клавирског извода урадио је диригент Миодраг Јаноски.
Још у току проба установљено је да ће диригенткињи Весни Шоуц бити неопходна помоћ будући да су у преписаној партитури откривене одређене нелогичности и грешке. Ангажован је за асистента Мирко Јеремић, који је био у директном контакту са Миодрагом Јаноским, а он је ефективно одмах после проба радио на исправкама у дигиталном препису партитуре. После премијере и четири извођења ове опере у Мадлениануму 2016, уследила је вишегодишња пауза у раду на пројекту током које су преминули и Бранка Радовић и Миодраг Јаноски. Тек је нови сазив Управног одбора Музиколошког друштва са Иваном Медић на челу, који је ступио на дужност 2023. године, донео одлуку да се овај музиколошки подухват приведе крају, те да се рестаурирана партитура Сутона са балетским дивертисманом коначно и објави. За ту намену су обезбеђена средства из Фонда за културна давања Сокоја 2024. године.
Приликом детаљног прегледа материјала, установљено је да је Јаноски оставио преписану партитуру опере и клавирски извод у ПДФ формату, али не и оригиналне нотографске преписе, нити партитуру балетског чина. Једино решење је било да се комплетна партитура Сутона са балетским дивертисманом и штимовима испочетка нотографишу. Овај нимало лак задатак је поверен композиторима из Новог Сада Тамари Кнежевић и Марку Дулићу. С обзиром на велике трошкове нотографије, редактуре и штампе комплетне партитуре опере Сутон са балетским дивертисманом, одлучено је да суиздавач буде Музиколошки институт САНУ.
Приликом припреме партитуре за објављивање, Мирко Јеремић је извршио детаљан преглед комплетног расположивог материјала који чине Христићеви рукописи и скице, компјутерски препис Миодрага Јаноског из 2016. године, те штампане партитуре и оркестарске штимове из којих је Весна Шоуц дириговала и оркестар свирао, а са његовим ручно унетим исправкама. Списак грешака је достављен композиторима који су затим даље прегледали и упоређивали материјале, те преписивали и завршили препис. Након тога, Јеремић је обавио и финалну коректуру комплетне партитуре, а Ивани Медић је припао задатак писања обимне уводне студије и реконструкције примењеног музиколошког тимског подухвата која је објављена у оквиру друге свеске са партитуром балетског дивертисмана.
Тако су Христићев Сутон и балетски дивертисман коначно преписани, добијена је интегрална публикација у којој је осим опере и балета објављен и клавирски извод, све је дигитализовано, материјал је припремљен за нова извођења. Све поменуто је реткост у овдашњој музиколошкој пракси, а пре свега је подухват и изузетан допринос историји српске музике.
Извор: Време
