У четвртак, 7. маја 2026. године, у просторијама Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, Високопреосвештени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије, примио је господина Мајкла Киза, отправника послова ad interim Амбасаде Сједињених Aмеричких Држава у Црној Гори са сарадницима.
Митрополит је господину Кизу пожелио добродошлицу у Црну Гору и упознао га са актуелним стањем вјерских слобода и законским оквиром у којем Цркве и вјерске заједнице данас дјелују у Црној Гори, осврнувши се и на разноликост вјерских традиција у њој. Митрополит се на почетку осврнуо и на напоре уложене прије неколико година да би се дошло до елементарне равноправности свих вјера, рекавши да је данашње стање, иако не идеално, ипак задовољавајуће и свакако боље него раније, када је Српска православна Црква била изложена отвореној дискриминацији.
Митрополит Јоаникије: Свјесни смо заједничких коријена са Римокатоличком црквом (ВИДЕО)
Господин Киз је Митрополиту пренио да су слобода вјере, изражавања и достојанство сваког људског бића дубоко утемељена у идејама оснивача САД и њеним конститутивним документима, те да су на листи приоритета и садашње америчке администрације, с тим да данашња Влада САД нема намјеру да другима говоре како да мисле и живе и да се мијеша у унутрашња уређења држава и њихов суверенитет, наглашавајући притом одговорност свих Влада да помажу својим грађанима. У том смислу је поменуо опширни међународни извјештај о вјерским слободама који Стејт Дипартмент сваке године припрема по налогу Конгреса САД. Он је такође нагласио да је приоритет Амбасаде САД у Црној Гори јачање односа са Црном Гором, особито у погледу унапријеђења пословног амбијента за америчка предузећа, на чему се интензивно ради са Владом Црне Горе.
Митрополит је током разговора поменуо да сматра да постоји простор за даљи напредак у вјерским слободама у Црној Гори, наводећи као примјер непостојање свештеника при оружаним снагама, што је стандард, како у армији САД, тако и у НАТО.
Саговорници су подијелили и своје забринутости о савременим сукобима и кризама у свијету, као и ставове о мјесту и улози Цркава и вјерских заједница у њима, сагласивши се да оне својим залагањем и молитвом за мир могу да утичу на окончање непријатељстава и страдања.
