Preveo: Miloš M. Milojević
U intervjuu za Ekonomist najviše rangirani nemački general obećava da će Bundesver biti pripravan za rat.
Tokom avionskog leta za Dizeldorf, načelnik štaba nemačkih oružanih snaga Karsten Brojer, susreo se sa putnikom koji je želeo da se zahvali njemu i njegovim vojnicima na službi. Ta scena čije bi se odigravanje nekad moglo zamisliti samo u Americi, ozarila je generala, pokazujući novo poštovanje koje Bundesver uživa među Nemcima.
Priča je znakovita i na drugi način. Brojerovi prethodnici na mestu generalnog inspektora, kako se označava najviši oficir nemačke vojske, verovatno uopšte ne bi ni bili prepoznati. Ali redovno pojavljivanje gospodina Brojera na televiziji i u štampi učinilo ga je prepoznatljivom javnom ličnošću. Nemačka preduzima generacijsko naoružavanje, i general je kao prioritetni zadatak istakao objašnjavanja potrebe da se ojačaju oružane snage kolebljivoj javnosti. „Apsolutno je vreme da se izađe pred javnost i iznese ono što radimo“.
Volstrit džurnal: Ko rukovodi najbrže rastućim proizvođačem oružja na svetu
General Brojer govorio je za Ekonomist kako bi za ovaj list komentarisao prvu vojnu strategiju u istoriji savezne republike, zajedno sa „profilom sposobnosti“ Bundesvera. Ovo su poslednji koraci u preobražaju oružanih snaga koje su, kako je rekao ondašnji zapovednik nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, bile „manje više praznih ruku“. Fridrih Merc, nemački kancelar, obavezao se da će Bundesver postati „najjača konvencionalna vojska u Evropi“.
Strategija, čiji sadržaj najvećim delom ostaje poverljiv i nedostupan javnosti, opisuje svojstva modernog ratovanja koja će određivati razvoj Bundesvera: „prozirno“ bojno polje koje čini prevashodno važnim prukupljanje i obradu podataka; jeftini, bespilotni sistemi koji se masovno proizvode; hibridni napadi koji ne dosežu do nivoa otvorenog rata. Označava da je prioritetni cilj učiniti Bundesver „tehnološki nadmoćnim“ do 2039. godine, uključujući razvoj kapaciteta za udare po dubini.
Zapanjujući sume novca biće pozajmljene kako bi se finansiralo ovo proširenje oružanih snaga. Do 2029. godine Nemačka se obavezala da će dostići zadati cilj potrošnje država NATO od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, i njen vojni budžet mogao bi da premaši 160 milijardi evra (188 milijardi dolara). Ostaviće tako u zapećku Veliku Britaniju i Francusku.
Ono što je još važnije, ova strategija ukazuje na preokret od Nemačke koja je umanjivala svoja vojna sredstva dok je drobila o širokoj evropskoj saradnji, do Nemačke koja hrabro preuzima vođstvo među saveznicima. „Ne činimo to samo zbog sebe“, rekao je general. „To činimo za Evropu“. Ovo izaziva zabrinuto podizanje obrva, posebno u Francuskoj, koja brine što naoružanje Evrope predvodi država koja tek sada razrađuje svoju stratešku kulturu i koja još uvek ima zazor od raspoređivanja trupa na borbene dužnosti. Ali većina saveznika sa dobrodošlicom dočekuje promene u Nemačkoj. „Tokom svih razgovora koje sam obavio nijednom nisam čuo ‘Sumnjičavi smo u vezi sa onim što Nemačka radi’“, kaže general. Zvaničnici Pentagona kažu da su izuzetno zadovoljni.
Politiko: Popis želja nemačke vojske težak skoro četiristo milijardi evra
Da li će novac biti mudro potrošen? Kritičari, među kojima je navodno i Fridrih Merc, zabrinuti su da se previše novca troši na tenkove, borbene avione i druge uobičajene oružane sisteme, dok se premalo pažnje posvećuje istraživanju i razvoju odnosno tehnologijama naredne generacije koje su se pokazale kao važne u Ukrajini. Mnogo ulaganja je zapravo popunjavanje onoga što je zanemarivano prethodnih godina, priznaje general. Ali ovo je potrebno za postavljanje osnova na kojima će se dograđivati inovativnije naoružanje. „Možete ih zvati tradicionalni sistemi, dok ih ja nazivam popunjavanjem praznina“. Kada je Ukrajina posredi, general ovaj rat naziva „učiteljem, a ne mustrom“. Njegova ambicija je da u mirnu Nemačku prenese brze cikluse ratne inovativnosti koji se smenjuju u Ukrajini.
Jedan od izazova jeste unapređivanje procesa nabavki koji je ozloglašen zbog odlaganja i zakonskih uslova koji su toliko zahtevni da vode velikom prekoračenju opredeljenih sredstava. Kada je general Brojer preuzeo dužnost 2023. godine, rekao je, „Imamo proces nabavki koji je osmišljen tako da se skoro ništa ne nabavi“, i generaciju oficira koja je bolja u zatvaranju kasarni nego u opskrbljivanju ratnim zalihama. Nova pravila poboljšala su stanje, insistira, navodeći „munjevitu brzinu“ nabavke lutajuće municije (loitering munitions) između marta i decembra prošle godine.
Drugo iskušenje jeste pronalaženje dvesta šezdeset hiljada vojnika potrebnih da Nemačka ispuni svoje obaveze preuzete u okvirima NATO do 2035. godine, što bi bio skok sa sadašnjih 185.000 uz formiranje rezerve koju bi činilo 200.000 rezervista. Novi zakon obavezuje muškarce da kada napune osamnaest godina popune upitnik kojim se procenjuje njihova spremnost da budu regrutovani. Ali većina misli da će Nemačka na kraju morati da razmotri ponovno uvođenje služenja vojne obaveze, suspendovano 2011. godine. Moguće je da će ovo označiti prvu stvar koja će naići na oštrije protivljenje javnosti u vezi sa naoružanjem zemlje. Istraživanje Centra za vojnu istoriju i društvene nauke Bundesvera pokazuje da tanka većina Nemaca podržava regrutovanje mladića – ali ta mera ne uživa većinsku podršku među samom populacijom mladih muškaraca.
„Rusija stvara uslove za rat protiv NATO“, upozorava ova strategija. Manje je jasno izražena briga o ulozi Amerike (Kina nije spomenuta). General Brojer ističe „stratešku dilemu“ za evropske države koje znaju da moraju da prihvate odgovornost ali još uvek nisu spremne da odmene američke kapacitete. „Potrebno je da postoji plan kuda se uputiti“, kaže. Ali dok Donald Tramp flertuje sa idejom da napusti NATO, kritičari strahuju da bi Bundesver koji je osmišljen 1955. kao jedna među armijama članica alijanse morao da se izađe na kraj sa haotičnim američkim povlačenjem. To nije plan A, kaže general. Ali „ne bih bio vojni zapovednik da nisam promislio o različitim mogućnostima, uključujući i one najnepovoljnije“. Čak i središnji scenariji ove strategije zahtevaju nezavisni nemački pristup raspoređivanju vojnih snaga.
Da li je Nemačka kriegstüchtig, spremna za vojevanje, kako je to naznačio ministar odbrane Boris Pistorijus? Dva nedavna evropska predloga – „koalicija voljnih“ za nadgledanje ukrajinskog primirja i pomorska misija u Ormuskom moreuzu – osmislile su Britanija i Francuska, uz nejasnu nemačku ulogu. „Mi smo usredsređeni na kolektivnu odbranu, i odbranu domovine. Operacije koje su odgovor na krizne situacije su od drugorazrednog značaja“, kaže general. „To se razlikuje od Britanije, SAD i možda Francuske. Ali koncept Kriegstüchtigkeit je pre svega tu da pokaže delotvornost odvraćanja“.
Izvor: The Economist
