Procureli dokumenti pokazuju da je Korpus čuvara Islamske revolucije raspolagao satelitskim sistemom i da ga je koristio za navođenje napada tokom martovskog rata.
Pišu: Majls Džonson, Piter Andringa, Alison Kiling i Čarls Klover iz Londona i Demetri Sevastupulo uz Vašingtona
Preveo: Miloš M. Milojević
Iran je tajno pribavio kineski špijunski satelit koji je stavio na raspolaganje Islamskoj republici novo moćno sredstvo za ciljanje američkih vojnih baza širom Bliskog istoka tokom nedavnog rata, prema nalazima istrage Fajnenšel tajmsa.
Procureli iranski vojni dokumenti pokazuju da su satelit, poznat kao TEE-01Be pribavile Vazduhoplovno-kosmičke snage Korpusa čuvara islamske revolucije (skraćeno Revolucionarne garde) krajem 2024. godine nakon što je iz Kine lansiran u svemir.
Vremenski označeni spiskovi koordinata, satelitski snimci i analize orbite duž koje se kreće pokazuju da su iranski vojni zapovednici kasnije koristili satelit za nadgledanje ključnih američkih vojnih objekata. Snimci su zabeleženi u martu pre i nakon napada dronovima i raketama na ove objekte.
TEE-01Be je sagradila i lansirala kompanija Irt Aj (Earth Eye Co) kineska kompanija koja navodi da pruža uslugu „dostavljanja u orbitu“ što je malo poznat izvozni model po kojem Kina prenosi inostranim kupcima satelite nakon što dosegnu orbitu.
Kao deo ovog dogovora, Revolucionarnoj gardi je omogućeno da pristupi komercijalnim zemaljskim stanicama kojima upravlja Emposat (Emposat), kompanija sa sedištem u Pekingu za kontrolu satelita i obradu podataka. Kompanija raspolaže globalnom mrežom saradnika koja obuhvata Aziju, Latinsku Ameriku i druge oblasti.
Raspolaganje Revolucionarne garde satelitom kineske izrade tokom rata u kojem je Teheran u više navrata napadao susedne države raketama i dronovima po svoj prilici će biti krajnje osetljiva tema širom regiona. Kina je najveći trgovinski partner zalivskih zemalja i najveći kupac njihove nafte.
Listinzi pokazuju da je satelit snimio vazduhoplovnu bazu Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji 13, 14. i 15. marta. Američki predsednik Donald Tramp potvrdio je 14. marta da su američki avioni u ovoj bazi pogođeni. Pet aviona, tankera za dopunu goriva u vazduhu, američkog vazduhoplovstva je oštećeno.
Satelit je takođe vršio izviđanje vazduhoplovne baze Muvafak Salti u Jordanu i lokacije blizu pomorske baze američke Pete flote u Manami, u Bahreinu, kao i aerodroma u Erbilu, u Iraku, otprilike u vreme kada su se, prema tvrdnjama Revolucionarne garde, odigrali napadi na postrojenja u ovim oblastima.
Druga područja koja je nadzirao ovaj satelit obuhvataju kamp Buehring (Buehring) i vazduhoplovnu bazu Al Salem u Kuvajtu, američku vojnu bazu Kamp Lemonijer u Džibutiju i međunarodni aerodrom Dukm u Omanu. Među objektima zalivske civilne infrastrukture nadzirani su Kidfa, postrojenje za proizvodnju električne energije i desalinizaciju vode u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i postrojenje Alba u Bahreinu – jedna od najvećih topionica aluminijuma na svetu.
„Satelit je očigledno korišćen u vojne svrhe, pošto njime raspolažu vazduhoplovne snage iranske Revolucionarne garde a ne iranski civilni svemirski program“, kazala je Nikol Grajevski, stručnjak za Iran na Univerzitetu Sajensis Po.
„Iranu je zaista bio potreban ovaj kapacitet stranog porekla, pošto omogućava Revolucionarnoj gardi da na vreme uoči mete i da potom proveri učinak svojih napada“, dodala je.
TEE-01Be sposoban je da zabeleži snimke otprilike polumetarske rezolucije, što je uporedivo sa komercijalnim rešenjima visoke rezolucije kojima raspolažu zapadne kompanije za satelitski nadzor. Predstavlja značajno poboljšanje iranskih domaćih kapaciteta i omogućava identifikovanje aviona, vozila i promena na infrastrukturi.
Nasuprot tome, raniji najnapredniji satelit Vazdušno-kosmičkih snaga Korpusa čuvara Islamske revolucije- Nur-3 – na osnovu iranskih tvrdnji procenjuje se da je mogao da zabeleži snimke petometarske rezolucije, što je poboljšanje sistema Nur-2 koji je mogao da zabeleži snimke rezolucije 12-15 metara ali je i dalje bio jedan red veličina manje precizan od satelita kineske proizvodnje i nedovoljan za identifikovanje letelica ili nadzor aktivnosti u vojnim bazama.
Kompanija Irt aj navodi na svojoj veb stranici da je izvela jedan transfer „u orbiti“ sa neimenovanom zemljom koja je deo kineske inicijative „Pojas i put“. Iran se pridružio inicijativi „Pojas i put“ 2021. godine.
Kompanija navodi na svom internet sajtu da je satelit bio namenjen da se koristi za „poljoprivredu, nadgledanje okeana, upravljanje u vanrednim situacijama, nadzor prirodnih resursa i gradskog saobraćaja“.
Volstrit džurnal: Najbolje novo američko oružje u Iranu je dron – kopija iranskog drona
U septembru 2024. godine, Vazduhoplovno-kosmičke snage Revolucionarne garde – koje nadziru iranski program balističkih raketa i dronova i svemirski program – saglasile su se da plate dvesta pedeset miliona renmimbija (36,6 miliona dolara) za kontrolu nad satelitskim sistemom, prema dokumentima u koja je uvid imao Fajnenšel tajms.
Sporazum iskazan u renmimbijima, koji je potpisao brigadni general Vazduhoplovno-kosmičkih snaga Revolucionarne garde, navodi troškove razdeljene po stavkama, uključujući satelit i njegovo lansiranje, tehničku podršku, infrastrukturu za prenos podataka i usluge koje obezbeđuje „strani partner“.
Prema ovom sporazumu, Emposat se obavezao da Revolucionarnoj gardi obezbedi softver i zemaljsku mrežu za vođenje ovog satelita tokom njegovog ukupnog radnog veka. Ovi sistemi bi slali komande, primali telemetrijske podatke i snimke, i dopustili bi Revolucionarnoj gardi da upravlja satelitom sa bilo kog mesta na svetu.
„Ovo predstavlja razuđivanje iranskih svemirskih resursa“, kaže Džim Lemson, nekadašnji analitičar CIA usredsređen na Iran i viši istraživač Centra Džejms Martin za istraživanje neširenja oružja (James Martin Center for Nonproliferation Studies).
„Iranske satelitske zemaljske stanice koje su bile pogođene 2025. i 2026. godine, mogu biti laka meta sa daljine od preko hiljadu milja. Ali ne možete jednostavno pogoditi kinesku zemaljsku stanicu smeštenu u drugoj državi“, dodao je.
Izraelska vojska navodi da je pogodila više meta povezanih sa svemirskim programom i satelitima unutar Irana tokom tekućeg sukoba, među njima, polovinom marta, glavni istraživački centar Iranske svemirske agencije.
Izraelske odbrambene snage navode da je centar korišćen za razvoj vojnih satelita i prikupljanje obaveštajnih podataka kao i za „usmeravanje vatre ka metama širom Bliskog istoka“.
Lemson navodi da je TEE-01Be satelit znatno osnažio iransku sposobnost da nadzire američka vojna postrojenja.
„Iran raspolaže obaveštajcima za neposredno prikupljanje podataka koji širom regiona osmatraju američke vojne baze“, kaže. „Stoga, ukoliko ste iranski vojni planer kome na raspolaganju stoji satelit poput ovog te možete da ukrstite njegove podatke sa podacima izvora na terenu, i takođe sa ruskim satelitskim snimcima, to je ukupno moćna alatka“.
Iransko proširenje upotrebe stranih satelitskih kapaciteta potrebno je razumeti u kontekstu produbljene saradnje sa Rusijom, koja je poslednjih godina lansirala nekoliko iranskih satelita.
Kina nastoji da pozicionira svoj komercijalni svemirski sektor kao civilni, iako se njene tehnologije sve više koriste kao sredstva dvostruke namene (dual-use contexts).
Američki zvaničnici pažljivo nadziru kineske satelitske kompanije za koje se veruje da pružaju podršku delatnicima na Bliskom istoku koji ugrožavaju američku bezbednosti. Fajnenšel tajms izveštavao je prošle godine da je Čang Guang Satelit Teknolodži (Chang Guang Satellite Technology), komercijalna kompanija povezana sa kineskom vojskom, obezbedila satelitske snimke Hutima, pobunjeničkoj grupi u Jemenu povezanoj sa Iranom, kako bi im pomogla da ciljaju američke ratne brodove i međunarodne trgovačke brodove na Crvenom moru.
Emposat, kineska kompanija koja obezbeđuje zemaljsku infrastrukturu za ovaj sistem, naznačena je u izveštaju Komiteta za Kinu američkog Kongresa kao kompanija koja ima bliske veze sa Vazduhoplovno-kosmičkim snagama kineske Narodnooslobodilačke armije, uključujući osobe povezane sa ključnim komandnim mestima za lansiranje satelita.
Iako je Emposat komercijalna kompanija, osnovao ju je Ričard Džao, koji je petnaest godina provero radeći na Kineskoj akademiji za svemirsku tehnologiju, vladinoj organizaciji. Nekoliko vodećih rukovodilaca i inženjera iz kompanije Irt Aj takođe je bilo povezano sa nekim od kineskih univerziteta koji se označavaju kao „sedmorica sinova nacionalne odbrane“ zbog njihove bliske saradnje sa Narodnooslobodilačkom armijom, prema navodima objavljenim na sajtu ove grupe.
„Emposat je zvezda u usponu u komercijalnom kineskom svemirskom sektoru, ali i dalje proizvod državnog i vojnog establišmenta“, kaže Ejdan Pauers-Rigs, stručnjak iz Centra za strateške i međunarodne studije, tink-tenka koji je obavio istraživanje ove grupe. „Osnovali su je veterani kineskog državnog svemirskog programa a finansira se investicijama iz fondova koji predstavljaju vojno-civilnu fuziju“.
Otkrića o ugovoru za satelit postala su dostupna u vreme kada su SAD sve više zabrinute zbog kineske pomoći Iranu. Denis Vajlder, nekadašnje šef za analizu Kine u CIA, naveo je da postoji istorijat kineskog obezbeđivanja Iranu oružja. To je, navodi, deo pragmatične strategije da bi se ostvario uticaj na Islamsku republiku kada su posredi druga pitanja. U prošlosti su te isporuke obuhvatale protivbrodske rakete Silkvorm koje su korišćene da ometaju transport kroz Ormuski moreuz.
Jedna osoba upoznata sa situacijom navodi da su SAD zapazile nagoveštaje kako Kina razmatra da obezbedi Iranu onu vrstu lakih prenosnih raketa kakve je Iran nedavno koristio da obori jedan američki avion F-15. CIA je odbila da komentariše ovu situaciju, o kojoj je prvi izveštavao Si-en-en.
Iako Emposat deluje kao uobičajena komercijalna kompanija, analitičari navode da takve veze zamagljuju granicu između civilnih i vojnih kapaciteta u Kini.
Njujork tajms: Iranski napadi na američke vojne komunikacije na Bliskom istoku
„Nema načina da bilo koja kineska kompanija uradi nešto poput lansiranja satelita bez da neko iz vlade da dopuštenje“, kaže jedan bivši viši zapadni obaveštajni zvaničnik“. „Mislim da je već neko vreme jasno da Kina pomaže Irancima obaveštajnim podacima, ali pokušava da prikrije neposrednu uključenost kineske vlade“.
Upitano o rezultatima istrage Fajnenšel tajmsa, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je navelo: „Relevantni izveštaji nisu tačni. Ovaj rat nikada nije trebalo da se desi, i svakome je jasno kako je on započeo. Nedavno, izvesne snage bile su se upinjale da rašire glasine i da ih pakosno povežu sa Kinom. Kina se najoštrije protivi ovakvom zlonamernom ponašanju“.
Kinesko Ministarstvo trgovine, Irt Aj i Empostat nisu odgovorili na zahteve za davanje komentara.
CIA je odbila da komentariše. Bela kuća nije komentarisala posebno veze između Emposata i iranske Revolucionarne grde. Ali je portparol uputio na komentare predsednika Donalda Trampa koje je ovaj izneo tokom vikenda kada je upozorio da bi Kina mogla da se suoči sa „velikim problemima“ ukoliko bude obezbedila Iranu protivvazduhoplovne sisteme.
Dodatno izveštavanje Krisa Kempbela iz Londona i Džona Lihija iz Pekinga
Metodologija
Fajnenšel tajms je analizirao orbitu duž koje se kretao TEE-01Be koristeći se javno dostupnim podacima praćenja Ju Es Spejs Fors i utvrdio je da je satelit bio na poziciji da posmatra lokacije u vremenskim trenucima izlistanim u dokumentima koja su stavljena na raspolaganje Fajnenšel tajmsu. U svakom od slučajeva, vremenske oznake, koordinate i ugao koji su zaklapali senzori bili su u skladu sa položajem satelita
Izjave vlade i medijski izveštaji pokazuju da su mnoge lokacije bile pogođene na dane pre ili nakon preleta satelita. Fajnenšel tajms je identifikovao potencijalnu štetu koristeći se radarskim snimcima satelita Sentinel-1 Evropske svemirske agencije i snimcima srednje rezolucije satelita Sentinel-2
Izvor: Fajnenšel Tajms
