Пише: Оливер Јанковић
Српска спортска јавност у мјесец април улази са великим (и оправданим) навијачким очекивањима. Како на паркету, тако и на шљаци. А опет – широм свијета. И све то почиње у данима пред нама. Најприје у четвртак и петак КК Црвена Звезда рјешава питање своје позиције у плеј-офу Евролиге. Неким чудом, још би могла директно међу осам (односно међу првих 6 који иду у четвртфинале без разигравања), али је извјесније да ће у доигравање тимова од 7. до 10. мјеста на табели. Све рјешава гостовање Реалу у Мадриду, и евентуална побједа би сигурно обезбједила предност домаћег терена у том разигравању.
А у том разигравању играју 7. против 8. (на терену 7.) и 9. против 10. (погађате, на терену 9.). Ко побједи у дуелу 7. и 8. иде директно у четврт-финале и то на екипу која је лигашки дио завршила као 2. А ко буде бољи у утакмици 9.-10. тај ће морати да игра још један меч, и то у гостима, против пораженог из меча 7.-8. Е сад, ко побједи у том „трећем“ мечу плеј-ин разигравања, иде у четвртфинале на 1. са евролигашке табеле. Па сад видите колико је важно Звезди да се у четвртак што боље позиционира за сва та доигравања, или да их, неким чудом, избјегне. А за то чудо би требала побједа у Мадриду и још пар повољних резултата на другим мечевима….
На другој страни свијета, предстојећег викенда НБА кошаркашка лига улази у плеј-оф завршница. Никола Јокић је „стао“ на 198. трипл-дабл каријере, и ако сам добро схватио, та се постигнућа у плеј-оф надметању не збрајају са овима, па ће Џокер рекорд Расела Вестбрука напасти, Боже здравља, сљедеће сезоне. Треба му још 10-так трипл-дабл учинака да буде ГОАТ НБА такмичења. Оно што пред Николом и саиграчима из Денвера стоји, јесте борба за повратак шампионске круне, испуштене прошле године. На том путу прва степеница је дуел са Минесотом. Ко први добије 4 меча иде у полуфинале западног дијела плеј-оф костура. Кошарка јесте колективни спорт, али у случају Денвера свима је јасно да се Србин пита око тога колико и докле може екипа из Денвера овог прољећа.
И коначно, у тенису је почела сезона шљаке. Алкараз и Синер настављају свој дуел по принципу „не може им нико ништа, јачи су од судбине“. Нико, осим Нолета. У Мелбурну су се обојици тресле гаће од старине Новака. Синер је испрашен, а Алкараз је у финалу губио 1 : 0… Добро, то је био бетон, и то је било прошлог годишњег доба. Сад је на реду шљака, Мадрид, Рим па Ролан Гарос. Новак је прескочио Монте Карло, али изгледа да ће играти у главном граду Шпаније. Док ја ово пишем, он је још увјек четврти на свијету. Еј! Или је до њих (што му не могу ништа) или је до њега (што им може све).
