Пише: Владимир Ђукановић
На Блиском Истоку ништа ново. Нови рат, и да га нема било би чудно. Трусно подручје, пуно незавршених држава, темељних неслагања, и армије полуписмених у мору црног злата које и даље помера границе и руши системе. Ово је рат за ресурсе, као и већина ратова који су се бојевали током историје.
Потражња за енергијом услед развоја вештачке интелигенције је створила услове за даље клање око енергетских извора. Нафта и гас су ту кључни, упркос напору многих да развију изворе обновљиве енергије. И један и други сегмент ће у следећој деценији видети значајан раст јер сваки пут када упитате ChatGPT или Gemini неко глупаво питање покреће се машинерија дата центара који троше огромне количине струје. Развој између 1,000 и 2,000 TWh годишње ће бити потребно да се задовољи ова технологија до 2030. године (Buffard & Rochegonde, 2025). Зарад контекста треба знати да је 1,000 TWh од прилике потрошња једног Јапана или Немачке.
Заборавите све што су вам сервирали на CNN, BBC или у оним стерилним анализама „угледних“ медија који не смеју да повежу два и два док се не сложе са централама. Зашто? Па зато што медијске куће зависе од политичара да им дају приступ смрдљивим државних корумпираним информацијама. И нема везе да ли си у позицији или опозицији, све док извештаваш како „твоји“ кажу.
Председник САД је управо постројио Европу, онај континент од 450 милиона људи који и даље трипује да је центар света, а нико их више ништа не пита, и рекао им кратко: „Потпишите мој уговор у четвртак, или вам сечем гас.“ Док еврократе дрхте у оним својим оделима од рециклираних флаша, хајде да разбијемо ову партију шаха у реалном времену и успут се насмејемо дилетантима који још увек верују да се овде ради о „демократији“. Данас је наиме рок да Европа потпише своју енергетску капитулацију за следећу деценију.
Владимир Ђукановић: Стране директне инвестиције. Зашто Србија гризе руку која је храни?
Ради се о Тарнбери споразуму, названом према Трамповом голф терену у Шкотској, који ће цементирати договор од прошле године о економским односима Америке и Европе. Амерички амбасадор при ЕУ, Ендрју Пуздер је посебно подвукао оно што је суштина целе приче: обавезу Европске уније да искешира 750 милијарди долара на америчке енергенте. Закон који ово омогућава иде на гласање у Европски парламент баш данас. Када прође, тек тада креће журка: преговори између бриселских законодаваца, влада и Европске Комисије о томе како да се овај комплексни споразум спроведе у дело.
Да би неком нешто наплатио три пута скупље, прво мораш да га оставиш без избора. Америчка администрација Европи не продаје само ЛНГ, већ јој продаје чист очај. Не купујте јефтину енергију од руса или Ирана, већ купите наш скуп производ за који је потребама компликована и скупа инфраструктура. Иста она коју је током ратова лако погодити и угасити.
Ајмо сада на ратни терен: Катарски ЛНГ је „off“. Ирански дронови су разнели постројење Рас Лафан трећег дана сукоба и обрисали 17% светског капацитета гаса на наредних пет година. Руска цев је одавно мртва. Норвешка је исцеђена, не може да испоручи ни кубик више. Шта остаје на табли? Остаје само Ујка Сем. И док многи лупетају о узроцима рата и хуманитарним тежњама, стратегија је јасна: вежи Европу за себе како јој не би пало на памет да се удружи са Русијом. Америка је ту брилијантна у чувању својих интереса. Несигурна Европа под америчком управом је савезник кога САД желе, јер су амерички политичари увек фокусирани на интересе својих грађана без много освртања на интересе других актера. Тако то ради права држава.
Е, сад онај део који медији потпуно маше. У суботу Трамп дигне дреку, постави ултиматум од 48 сати и запрети да ће сравнити иранске електране. Свет пада у хистерију, иако то нема везе са Ираном. То има везе искључиво са ценом нафте и страхом у Бриселу. Разарање иранских енергетских постројења је изазвало освету те земље која би уништила не само енергију регионалних диктатура, већ и цивилну инфраструктуру као што су фабрике за десалинизацију морске воде, што би покренуо нови, много гори мигрантски талас ка Европи. Стари Континент се још није опоравио од прошлог таласа, што се види по све већој исламофобији у Европи, јер европски расисти нису у стању да интегришу никога ко не потиче из њихових селендри.
План је прост: дигни цену нафте довољно високо да престравиш Брисел, али не толико да ти амерички гласачи запале бензинске пумпе пред изборе. Нафта скаче на 113 долара у недељу. Европа се гуши. А онда, у понедељак ујутру, потпуни обрт. Трамп објављује „паузу“ јер су наводно имали „јако продуктивне разговоре“ са Техераном. Ко верује глуп је, а ко не разуме да је то реалност је још глупљи.
Да ли су ти разговори машта? Наравно. Иранци кажу да је то обичан fake news за манипулацију тржиштем. И били су у праву. Нафта пада испод 100 долара за пар сати. Видите ли генијалност? У суботу им дигнеш цену у небеса да би потписали уговор од страха, а у понедељак је срушиш да би смирио своје бираче и напумпао берзу. Два потеза у 36 сати. Цена нафте на $100 није проблем за САД, јер неће имати толико велики утицај не њену и глобалну економију. Прави инфлаторни притисци крећу са ценом од $150 и више. Ако буде таласања Европе око овог споразума, очекујте даљу манипулацију цене путем ратних дејстава.
А код нас? Код нас пуца по шавовима на наш начин. Грађани Србије добијају рачуне за струју који изгледају као ЈМБГ број. Људи излазе на улице, Омбудсман не зна где ће пре од жалби унезверених људи који не могу да плате тај безобразлук ни на сто рата.
И док нам продају маглу о енергетској стабилности, Влада у суштини нема избора јер смо ипак усред Европе. Формула је следећа: Европа нам продаје зелену причу да би они возили електричне аутомобиле, које пуне америчким прескупим гасом, а ми ћемо да се вратимо на таљиге. Таман да задовољимо све ове балканске романтичаре који деценијама прете да ће се вратити у своја села, али само никако да се дигну са гузице.
И немојте мислити да су само Американци сурови. Руси играју идентичну игру. Док Трамп завршава Европу, Путин у Москви прима вијетнамског премијера. Вијетнам је на коленима због цена дизела. Шта ради Русија? Прави им исту сачекушу: потписују нуклеарну електрану и уваљују им свој гас. Обе суперсиле продају „безбедност“ очајницима који немају другу опцију. Тајминг је хируршки прецизан. Па није Трамп баш будала што се приближио Путину и покакио се по европским вредностима.
Ово није трговина. Ово је геополитички рекет. И док се ви на Фејсбуку кољете око тога ко брани слободу, а ко је агресор, права битка се води око тога чији ћете гас плаћати три пута скупље. Следећа илустрација је јасна: она показује америчку намеру да удвостручи извоз гаса у следећих пар година.
Извор: Фејсбучење
