Piše: Jovana Đurović
Federalni agenti doneli su smrt i teror na ulice Mineapolisa, ali izabrali su pogrešan grad. Snaga i solidarnost ljudi inspirisali su celu zemlju i potvrdili da je to i dalje Amerika kakvu znamo, poručio je muzičar Brus Springstin u glavnom gradu Minesote, na protestu Bez kraljeva. A onda je otpevao Ulice Mineapolisa, pesmu koju je posvetio Rene Gud i Aleksu Pretiju koji su ubijeni dok su protestovali protiv hapšenja imigranata u tom gradu u januaru. Njihova smrt je bila okidač za treći, sinhronizovani talas protesta protiv politike predsednika Donalda Trampa, koji se 28. marta održao na više od tri hiljade lokacija širom SAD. Širok je spektar tema koje Amerikance čine nezadovoljnim – od politike prema imigrantima, preko ekonomije i trošenja domaćeg novca na ratove u inostranstvu, do ugrožavanja prava i sloboda, ali deluje da je ono što ih najviše boli vrlo univerzalno: laž i bezakonje.
Osam miliona ljudi na ulicama
Organizatori su procenili da je na ulicama u 50 američkih država bilo čak osam miliona ljudi. Ovoga puta se nije išlo na masovne proteste u velikim gradovima, već na više skupova u manjim sredinama kako bi se mobilisali birači pred međuizbore u novembru, na kojima demokrate imaju šansu da preuzmu Kongres od republikanaca. Bela kuća je proteste označila kao „grupnu terapiju za obolele od sindroma opsednutosti Trampom“, a Foks njuz je u goste pozvao psihoterapeuta koji je ocenio da su demonstranti nezdravo opsednuti politikom. Tramp je vikend proveo na Floridi i nije se oglašavao na dan protesta. Može se reći da su nezadovoljni građani sada dobro prošli. Prošli put im je predsednik bacao fekalije na glavu iz aviona – na AI snimku.
I u Vašingtonu i okolini je održano nekoliko manjih skupova tokom dana, pa zbog te raštrkanosti masovnost protesta nije bila kao prošli put. Jedni su šetali protiv ICE-a, druga grupa je marširala sa maketama glava Donalda Trampa i članova njegovog kabineta sa zahtevom da se svi uhapse, treći su kod Kongresa tražili da se Tramp opozove i razreši dužnosti. Demonstranti su predsednika nazivali fašistom, izdajnikom, pedofilom, ubicom, sponzorom Izraela. „Imam 93 godine i i došla sam na protest. Da, toliko je loša situacija!“, pisalo je na transparentu koji je nosila jedna žena u invalidskim kolicima. A šta je toliko loše pod Trampom? Na ovo pitanje su svi sagovornici Radara, učesnici protesta na Kapitol hilu, imali problem da odgovore iz prve jer kažu da ima previše problema.
„Sve što Trampova administracija radi je antiameričko. Od carina, do rata, otpuštanja ljudi iz vlade. Gaslajtuje nas i sve što kaže je laž – od momenta kada ustane iz kreveta, pa dok ne ode da spava“, kaže Patrik Krauli, penzionisani konsultant za energetiku, i dodaje, tipično američki: „Znate, ja sam dobro zarađivao kao konsultant i plaćao sam debelo porez na to. Za te pare jednostavno zahtevam bolju vladu. Jako sam besan.“Sidni, koja radi u redakciji jednog poznatog američkog podkasta, došla je sa transparentom jednostavnog natpisa: „Zar vas nije nimalo sramota?“ „Ljudi koje je Tramp postavio su nesposobni i nekvalifikovani, kao i on, ali to je postalo nova normalnost“, kaže ona za Radar. „Problem je u tome što je Tramp uradio toliko loših stvari u poslednje vreme da su ljudi preplavljeni, ne znaju više ni na šta da se fokusiraju, na šta da se ljute.“
Militarizacija države
To, međutim, ne važi za Huga Garsiju, rođenog Teksašanina koji sada živi u Vašingtonu. On ima 13 godina i tačno zna šta ga najviše ljuti. „Ne dopada mi se Trampova politika koju sprovodi ICE, rade stvari koje nisu legalne. Deportuju i Amerikance. Ali najviše me plaši nasilje koje izazivaju, skoro svi ljudi koje poznajem imali su neko loše iskustvo sa ICE-om“, priča Hugo za Radar. Na protest je došao sa mlađom sestrom i mamom, koja kaže da oni kod kuće govore španski, ali da poslednjih meseci vode računa da van kuće govore engleski.
I sada su poneli transparent na engleskom koji je Hugo sam napravio, a na kome piše da je Tramp rasista, fašista i mrzitelj žena. „Tramp je kao Hitler, samo što umesto Jevreja targetira sve ljude koji nisu belci. Njegov odgovor na sve društvene probleme u Americi je promocija militarizacije, policije i zatvora“, smatra Skot Grant iz susedne države Merilend, koji je došao na protest na Kapitol hilu. „Ali sve je krenulo nizbrdo još od Niksona, mi živimo u ovakvom društvu decenijama. Imam 72 godine i mogu vam reći da je Tramp samo kulminacija svega što se dešavalo.“
Iako okupira pažnju svetske javnosti, rat u Iranu nije na vrhu liste problema kod kuće – ako je suditi po onome što se moglo videti i čuti na protestima gde te poruke nisu bile dominantne. Dona Rajli, 40-godišnjakinja iz Vašingtona, nosila je parče papira sa natpisom „Ovo nije naš rat“. „Trošimo stotine milijardi dolara na rat, a mogli bismo taj novac da uložimo u obrazovanje, zdravstveno osiguranje. Umesto da ubijamo ljude u inostranstvu, mogli bismo da pomognemo ljudima kod kuće“, kaže ona za Radar. Pentagon je objavio da je prvih šest dana rata koštalo 11,3 milijarde dolara, a nezvanične procene su da košta i do milijardu dolara dnevno.
Afroamerikanac koji se predstavio kao Bob dodaje još jednu dimenziju koju su isticali i drugi sagovornici našeg nedeljnika: da Tramp za rat nije tražio odobrenje Kongresa. „I sada na taj nelegalni, krvavi rat treba da potrošimo sav novac koji je Ilon Mask navodno uštedeo otpuštanjima u vladi? Uzgred, on nije ništa uštedeo, a trošimo na bombe i naš budžetski deficit se samo povećava.“ Pored Boba stajala je žena na čijem je transparentu pisalo: „Više od 100 mrtvih devojčica u školi u Iranu. Zašto?“ Pentagon i dalje nije odgovorio na to pitanje, odnosno nije objavio nalaze svoje istrage o tom napadu, dok su pojedini mediji objavili da su SAD gađale školu zbog zastarelih obaveštajnih podataka.
Ružičasta Amerika
Paralelno sa protestom, u Vašingtonu su se odvijali i ružičastiji događaji. Ne figurativno, nego i bukvalno ružičasti: na par kilometara od mesta demonstracija procvetale su japanske trešnje, pa se festival tome u čast poklopio sa protestom. Još bliže mestu demonstracija, nekoliko stotina metara od Kapitol hila, održavao se tradicionalni festival puštanja zmajeva. „To ti je Amerika, evo vidiš, tamo puštaju zmajeve i baš ih briga za sve što se dešava“, kaže iritirano Skot Grant iz Merilenda. Afroamerikanac Bob to objašnjava silama sistemskog delovanja. „Tramp nas sve vreme laže, a ljudi ovde ili ne shvataju šta se dešava, ili ih nije briga. Bliži sam tome da mislim da ne razumeju jer smo godinama smanjivali ulaganja u obrazovanje i imamo građane koji ne razmišljaju kritički. I došli smo dovde.“
Ovo je treći put da Amerikanci masovno, organizovano protestuju protiv Trampa otkako je ponovo na vlasti. Najveći bunt izazvale su racije ICE-a i raspoređivanje Nacionalne garde po gradovima, ali su mnoge druge stvari – od nezakonitog zatvaranja vladinih agencija do proglašenja rata bez odobrenja Kongresa – prošle gotovo u tišini. „Kod nas ovakav vid protesta nije baš prirodna stvar, to je kao neki mišić koji je atrofirao – koji imamo, ali ne koristimo ga dovoljno“, objašnjava Rajan, nastavnik muzičkog u tridesetim iz Merilenda. „Ja sedim kod kuće, gledam vesti svakog dana i očajan sam jer vidim da vlada dozvoljava kršenje zakona. I onda sam shvatio da treba da izađem na protest, iako mi nije najprirodnije. Ali mi se dopada ideja da kažem NE kraljevima. I imam utisak da bi trebalo da budemo više besni“, zaključuje Rajan.
Izvor: Radar
