Манастир Високи Дечани објавио је на свом YouTube каналу део архивског документарног филма „Крст и црвена звезда“ из шездесетих година прошлог века, у продукцији немачког јавног сервиса WDP, који сведочи о животу српских манастира у периоду комунистичке власти. Филм је синхронизован са немачког на српски, а доступан је и са титловима на албанском, енглеском, италијанском и немачком, као и на српском — ћирилицом и латиницом, уз додатне синхронизације на енглески и италијански.
Реч је о делу ширег филма (у поднаслову „Српски манастири“), аутора Клауса Либеа, који приказује неке од најзначајнијих светиња Српске Православне Цркве — Жичу, Студеницу, Пећку Патријаршију, Сопоћане, Високе Дечане и Ковиљ — у специфичном историјском контексту социјалистичке Југославије.
Дечанско братство објавило је сегмент у трајању од 17 минута, који се фокусира на Пећку Патријаршију и Високе Дечане.
Документ времена и односа према баштини
Како наводе из манастира, филм има посебну документарну вредност, нарочито данас, „када се све чешће суочавамо са покушајима мењања идентитета српске историјске и културне баштине на Косову и Метохији“.
Немачки наратор у филму говори о старој српској уметности као равноправној највећим достигнућима западне средњовековне уметности, уз посебан осврт на династију Немањића, посебно Стефана Дечанског и цара Душана као ктиторе манастира Дечани.
Ретки снимци из комунистичког периода
Филм доноси низ данас ретких и историјски значајних снимака — од живота на улицама Пећи, до архитектуре и фрескописа Пећке Патријаршије и Дечана, као и свакодневице монаштва у време комунизма.
Забележен је и чин устоличења патријарха Германа, на којем се виде представници тадашњих комунистичких власти, делегације Албанаца из Ругове, као и честитке муфтије.
У кадровима из Дечана приказани су и остаци манастирских конака који су коришћени као партијска школа, а изгорели након што су их комунисти напустили 1949. године. Истовремено, у порти манастира види се локални полицајац који посматра и бележи дешавања.
Сведочанства о борби за опстанак
Посебну вредност имају снимци тадашњег игумана Макарија и младог монаха Јустина, који ће касније управљати манастиром све до 1992. године.
Макарије је приказан како на механичкој писаћој машини води свакодневну преписку са комунистичким властима — што наратор истиче као нужност у тадашњим околностима.
У филму се наводи да је манастир био „на ивици опстанка“, са свега 30 хектара винограда и шуме, али се не помиње да су му власти 1946. године одузеле око 800 хектара имовине.
Занимљив детаљ представља и кадар из манастирске библиотеке, где се уз иконе Стефана Дечанског и патријарха Германа налази и фотографија Јосипа Броза Тита — што аутори филма тумаче као знак прилагодљивости Српске православне цркве, која је успела да опстане и под османском и под комунистичком влашћу.
Књига гостију као историјски документ
Сегмент објављен на YоуТубе каналу завршава се приказом старе дечанске књиге гостију, коју листајући игуман Макарије открива слојевиту историју.
Књига почиње 1924. године потписима краља Александра и краљице Марије, а садржи и записе српских епископа, баварског принца, муслиманског поглавара, а спомиње се у једном запису и Херман Геринг, који 1935. године није успео да посети манастир.
Завршава се записима из Другог светског рата — потписима италијанских војника који су чували манастир, затим команданта СС дивизије „Скендербег“, али и комунистичких команданата, комесара и припадника ОЗНЕ.
Сведочанство једног сложеног времена
У непуних 20 минута, овај филм доноси слојевито сведочанство о периоду у којем су се манастири на простору Метохије налазили између политичких система, док су монаси настојали да очувају богослужбени живот и економску одрживост светиња.
Објављивањем овог архивског материјала, Високи Дечани су јавности учинили доступним ретко визуелно сведочанство о једном од најосетљивијих периода у историји српске православне баштине.
Извор: KoSSev
