Пише: Небојша Бабовић
Поштовани @MupCg, @SaranovicDanilo
Данас сам свом дјетету морао да мијењам име. Ишао сам да јој извадим први црногорски документ, извод из црногорске матичне књиге рођених у Црној Гори, познат и као родни лист. На одштампаном документу је њено име и презиме било написано латиницом, иако су на истом листу папира имена њених родитеља написана ћирилицом. Када сам затражио да се родни лист исправи, добио сам да потпишем папир „захтјев за промјену личног имена“. Даље, на примједбу да не желим да мијењам име дјетета, него писмо у документу, стварно љубазна службеница ми је рекла да се формулар тако зове. Након тога, службеници је било потребно неколико минута да са великом техничком муком удовољи мом захтјеву.
Добио сам тражени документ, али процедуре које воде до њега су ужасне и фрустрирајуће, посебно на мјестима гдје се ствара гужва и свако чекање ствара гунђање у реду, фрустрацију код запослених и нелагоду странке која жели да оствари своје право. То доводи до ситуације да људи не желе у тренутку кад задржавају ред и да буду гледани као дежурна зановјетала (што ја јесам, али други нису).
Дакле поштовани @MupCg и @SaranovicDanilo, да би се остварила Уставом гарантована права грађана без пребацивања кривице на њих. Потребне су промјене процедура за издавање докумената. Тачно је да законски грађани имају право да бирају писмо и језик документа, али за то морају да дођу спремни и да то право нагласе, јер их нико неће питати на ком језику желе свој документ. Истина је да на шалтеру стоји обавјештење да грађанин може захтијевати да му документа буду издати „осим на црногорском и на другом писму и језику у службеној употреби“. Ова бирократска фраза је типичан примјер индиректне дискриминације. Наиме у Уставу Црне Горе су језици у службеној употреби таксативно набројани тако да фраза „и осталим језицима у службеној употреби“ не заузима много више карактера ни трошкова него да пише „могу и на српском, босанском, албанском и хрватском језику“.
Језик је основна форма комуникације, па и поруке које @mupcg, драги @SaranovicDanilo шаље према грађанима/странкама морају да буду јасне и конкретне. Јер ако нису, доводе грађане у понизан положај према шалтеру/држави. Зато је мој предлог конкретан.
1) Обучите службенике да приликом издавања докумената ПИТАЈУ странку на ком језику и писму желе свој документ
2) Промијените понижавајући назив формулара „промјена личног имена“ у „промјена имена/писма“. 3) Промените форму обавјештења на шалтерима тако што ће писати да грађанин има право да добије документа на цг, срп., бос., алб. или хрв. језику, умјесто рогобатне фразе коју нико не чита. 4) Поставите табле и обавјештења у пословницама @MupCg на оба писма и језика ђе треба. Толико од мене поштовани, а потрудићу се и да вам ове примједбу пошаљем и поштом, јер наша администрација воли са печатом прека шалтера. Пријатан дан и хвала што ћете усвојити моје сугестије.
Грађанин Небојша Бабовић, Беране.
Извор: X