Пише: Донко Ракочевић
Гостујући на телевизији ПГ, господин Јован Маркуш, врсни познавалац новије црногорске историје, посебно онога што се дешавало на Цетињу, говорећи о рушењу Његошеве капеле на Ловћену и изградњи Маузолеја, саопштио је да је у том пројекту учествовала и Матица хрватска, што је на неки начин изненадило новинара који је водио интервју, па је питао – да ли је то заиста тачно и да ли за то има доказе. Господин Маркуш је кратко рекао да је то истина, па ћу овом приликом, детаљније разувјерити невјерне Томе.
У августу 1969. одржана је Прва, а у априлу 1970. године Друга сједница Одбора за подизање маузолеја на Ловћену (објема је предсједавао Вељко Милатовић). Крајњи закључак оба засиједања? Иде се дефинитивно на уклањање Његошеве капелице, односно на њено измјештање на неку другу, алтернативну локацију (спомињала су се Иванова корита).
У мају 1970. склапа се специфично политичко-културно савезништво Црне Горе и Хрватске. Наиме, предсједник хрватске владе Драгутин Харамија, један од најистакнутијих протагониста „Хрватског прољећа“, примио је, у свом уреду, представнике Одбора за изградњу Његошевог маузолеја на Ловћену – Вељка Милатовића, Вању Радауша, Гргу Гамулина и Душана Вукотића – који су, у име Одбора, замолили новчану помоћ Извршног вијећа Сабора СРХ.
А други чин (и логичан наставак) такве сарадње и савезништва на релацији Црна Гора – Хрватска, догодио се 14. маја 1971, када је делегација Града Цетиња посјетила централу Матице хрватске у Загребу, и овај пут, бар једним дијелом, са сврхом прикупљања средстава за финансирање пројекта на Ловћену.
Цетињане су љубазно угостили водећи званичници Матице хрватске: Људевит Јонке, Мирослав Брандт, Звонимир Комарица и Твртко Шерцар (иначе протагонисти приче око Декларације о називу и положају хрватског књижевног језика из 1967).
Посебан контакт са Цетињанима успоставио је Управни одбор Матице хрватске Дрниш (дакле, подружнице МХ из завичаја Ивана Мештровића), који је основао Одбор за прикупљање помоћи за подизање Његошевог маузолеја на Ловћену. Дрнишани су то овако образложили: „Наша дужност је да финансијски помогнемо изградњу овог споменика, који симболизира стогодишњу борбу црногорског народа за слободу, као и сарадњу између двају наших народа…“
О хрватској финансијској помоћи, писао је, прије неколико година, и угледни хрватски новинар и публициста Дарко Худелист, у серијалу „Битка за Ловћен“ у београдском „Недељнику“, детаљно наводећи податке о томе како су Влада Хрватске, Матица хрватска и друге хрватске организације финансирале рушење Његошеве капеле на Ловћену и изградњу Маузолеја.
Тако смо, уз помоћ Хрвата, срушили нашу највећу светињу, најважнији симбол Црне Горе, и наравно Његошев завјет. Тим рушењем најављена је наша судбина до данашњег дана. То је био почетак комунистичког и клеро-фашистичког обрачуна са православљем и црногорским Србима, па и са самим Његошем, остварење планова Пирција Биролија и Секуле Дрљевића о протјеривању свега српског из Црне Горе – од српског језика и ћирилице, до Српске православне цркве.
Извор: Донко Ракочевић/FB
