Пише: Душко Челић
Приштина се спрема да 15. марта уведе сулуди закон о странцима по ком ће још лакше моћи да настави прогон Срба – ниједан Србин који није у албанском систему више неће моћи да борави на Косову и Метохији дуже од три дана, укључујући свештенство СПЦ! Али на све ово међународна заједница ћути, а ни из Београда нема адекватне реакције.
Уколико нове мере Аљбина Куртија постану оперативне 15. марта, рад српских институција биће потпуно онемогућен, а Срби ће бити стављени пред свршен чин. Када је реч о Српској православној цркви, Приштини ће бити „одрешене руке“ да одређује ко ће од свештеника, монаха, искушеника, моћи да борави на Косову и Метохији дуже од три дана.
Професор Правног факултета универзитета у Косовској Митровици др Душан Челић каже да се коментари који се тичу СПЦ морају опрезно давати, како се не би изазвале додатне негативне последице. Он додаје да жели да верује да црквена дипломатија у овом периоду чини све како би омогућила несметан рад за свештенство и монахе.
По том закону, сви монаси и свештеници у Епархији рашко-призренској који нису рођени на Косову и Метохији, или су рођени, али су регистровани у матичним књигама у систему Србије, ступањем закона на снагу биће сматрани странцима. То значи да они могу да бораве на Косову и Метохији највише три дана без пријаве надлежним органима, односно косовској полицији, објашњава професор Челић.
За боравак дужи од три дана, додаје он, сви ће морати да поднесу захтев и наведу разлоге зашто траже продужетак боравка. Тада ће Приштина моћи да искористи своје дискреционо право да, без обавезе да икоме ишта образложење, по сопственој процени одлучи да ли ће неком припаднику свештеничког клира СПЦ дозволити боравак на Косову и Метохији дужи од три дана.
Ако знамо колико је то осетљиво питање и да Српска православна црква, односно Епархија рашко-призренска, не може да функционише без монаха и свештеника у храмовима и светињама, онда је јасно какве погубне последице би то могло да изазове, тврди наш саговорник.
Овим прописом даје се огромно дискреционо овлашћење Приштини да по сопственој процени одобрава или ускраћује боравак дужи од три дана на Косову и Метохији. Имајући у виду досадашњу праксу поступања Приштине и њених органа, није тешко претпоставити да ће и њихова пракса у овом случају бити дискриминаторна.
Брисање становништва
Челић објашњава да, иако се од стране међународних представника, али и од појединих званичника Србије, може чути да албански закон о странцима није неуставан и да је у складу са европским стандардима, то једноставно није тачно. Он упозорава да уколико се заиста спроведе, овај закон ће елиминисати читаве категорије становништва.
Тај закон, благо речено, елиминише читаве категорије становништва. По том закону, сви расељени и избегли са Косова и Метохије, којих је и даље преко 200.000, сматрају се странцима. Они остају без, условно речено, „држављанства“ Косова. Сва лица која су рођена на Косову и Метохији, а уписана су у матичне књиге у оквиру система Србије, такође су правно непрепознатљива у том квазиправном пројекту из Приштине. Сва деца рођена из бракова склопљених пред матичарима који су поступали по прописима Србије — што је до јуче било, а и данас јесте случај, само је матична служба измештена на административне прелазе — такође су правно непрепознатљива. Поред тога, наставља професор Челић, сви грађани Србије који нису са Косова и Метохије, проглашавају се странцима, што је по Резолуцији 1244 – апсолутно неприхватљиво.
Тај пропис је неодржив. Иако он на први поглед делује неутрално, ако се било који пропис примењује на неједнаке, он производи дискриминационо дејство и јасно је да ће та дискриминација погодити пре свега српски народ.
„Прва последица – слом Универзитета“: Косовски закони ударац на преостале српске институције
Највише ће испаштати универзитет
Када је реч о проблемима које примена накарадног Куртијевог закона може да изазове, Челић каже да је јасно да ће најосетљивији механизам међу погођенима бити високо образовање, односно универзитет. То је најотворенија институција — није то универзитет једне месне заједнице, дела града или региона, већ Универзитет Републике Србије, у којем раде и студирају бројна лица која нису са Косова и Метохије. Подсећам да је исти тај универзитет прогнан 1999. године и да су сви наставници, сарадници и студенти тада прогнани. Наставници који су рођени на Косову и Метохији и радили до 1999. године, па онда прогнани, по овом закону ће се такође сматрати странцима.
Професор Челић ће иначе говорити о трагичној ситуацији и немогућим квазизаконским оквирима које спроводи Куртијев режим на Косову и Метохији на трибини Правног факултета Универзитета у Београду, у петак 6. марта. То ће бити прва трибина са овом тематиком одржана на београдском универзитету. Поводом спорног закона раније ове недеље огласила се и Епархија рашко-призренска уз упозорење да би ригидна и исхитрена примена правила, без јасног прелазног режима и без изводљивих процедура за веће групе људи могла да доведе до несагледивих последица. Из Епархије позивају све надлежне да покажу одговорност и да се кроз дијалог и практична решења избегне било каква примена поменутог закона која би имала негативан и дискриминаторан ефекат по српску заједницу.
