Нови документи o улози Њемачке у распаду Југославије: Како је историја из 1941. обликовала историју 1991. године
5. фебруар, 2024.
Сан о љубави и смрти
6. фебруар, 2024.
Прикажи све

Маринко М. Вучинић: Суноврат дневног листа Политика

Политика из 1904-е, (Фото: Цензоловка)

Протеклу недељу је обележила прослава 120 годишњице постојања Политике као нашег најстаријег дневног листа. Одржана је пригодна свечаност у Сали задужбине Илије Коларца, изашао је том приликом и посебан бој посвећен овој великој годишњици а стигле су и многобројне честитке и жеље за будуће дане овога листа. Јубилеј је одржан под слоганом Политика- као сведок и чувар времена уз свечарско наглашавање да је она и данас један од главних чувара професионалоног и објективног новинарства без обзира на низ падова и исклизнућа који су обележили животни век овог гласила

Политика из 1904-е, (Фото: Цензоловка)

У поздравном говору директорка Политике Мира Глишић-Симић је истакла да је на садашњим власницима у уредницима да правдољубиву слободу Политике бране и чувају и тако сачувају традицију за будућност. У честитки А. Вучића се каже „ Бунтовна и поносна , увек своја и јединствена Политика ће увек бити једна од живих институција наше земље, извор квалитетних информација и својеврсна школа која образује не само новинаре, већ и своје читаоце. Остајући неокрњена трендовима таблоидног новинарства и верна специфичном стилу извештавања и профилу читалачке публике.

Политика је увек успевала да информише јавност тачно и брзо држећи се етике професије и највиших новинарских и уређивачких узуса, који су данас ретки и у многим светским медијима“. В.Д. главног и одговорног уредника Политике се такође осврнуо на “светлу“ традицију овог листа. “Програмски оквир из 1904 године био је кратак и јасан. Политика не треба да трчи за сензацијама, мора да буде информативна и поуздана, да личне односе третира „ без жучи и увреда“ и да текстови на њеним страницама буду писани чистим језиком и коректним стилом. Политика је прва дала пример новинарства које прави разлику између политичке борбе и клевете, између шарлатанске реторике и научно утемељене аргументације. Према речима великог Јована Дучића Политика је ударила темеље југословенском журнализму, одредила статус новинарства и дала му углед“. Марко Албуновић је такође рекао да је Политика имала своје успоне и падове, скретала са пута и враћала се на њега, губила поверење и поново га задобијали навео чувена начела из уводника првог броја политике О задацима независне штампе.“ Да слободно претреса сва јавна питања, без гнева и без пристрасности, да праведном критиком владиног рада потпомаже опозицију: да својом лојалношћу и непристрасношћу штити владу од неоснованих напада опозиције, да подједнаком ревношћу дели ударце и десно и лево од себе“.

Када се данас сагледају ове рећи Бизмарка о дужностима независне штампе из овога уводника и листајући свечани број Политике посвећен њеној 120 годишњици може се са пуно права и слободно рећи да је Политика данас веома далеко од поштовања и примењивања ових базичних начела независне штампе без обзира што нас на целој страни овог броја Сузана Васиљевић- саветница за медије Председника Србије уверава да живимо у друштву апсолутних и до сада невиђених медијских слобода каквих никада није било у историји Србије. Цео овај јубиларни број је права и речита метафора о садашњој недостојној улози Политике у нашем друштвеном и политичком животу јер је она постала права огласна табла и ординарно пропагандистичко средство у рукама напредњачког режима и А. Вучића. Он у Политици готово свакодневно заузима централно место а његови наступи и бескрајни монолози се штампају екстензивно на неколико страна. Позивање на поштовање новинарске етике, правдољубиву слободољубивост Политике, бунтовност, квалитетно , брзо и тачно информисање, утемељену и научну аргументацију , непристрасност данас изгледа отужно и у потпуности неоправдано .Јер од помињаних оснивачких начела о независној штампи остала је само доследна лојалност напредњачким властима и везаност за пропагандистичко подржавање сваког мегаломанског и историјски никад виђеног подухвата А. Вучића.

Тиме се Политика придружила осталим режимским медијима који стварају и настоје да одрже бизарни и анахрони култ великог вође који брутално крши Устав ове земље разарајући елементарне демократске и цивилизацијске принципе. Нажалост Политика није остала ни неокрњена трендовима таблоидног новинарства јер њени коментатори и колумнисти а пре свега Мирјана Чекеревац, Дејан Спаловић, Александар Апостоловски и Бојан Билбија само преузимају обрасце обрачунавања са опозицијом и њеним лидерима који су већ успостављени у таблоидима као што су Информер, Ало, Курир, Српски Телеграф. Нису поштеђени оваквој врсти „ објективног и независног „ новинарства ни остали актери нашег политичког живота који имају критички однос према актуелној напредњачкој власти. Наравно новинари Политике то чине умивеније , софистицираније и на прихватљиви начин али се у суштини њихов приступ не разликује од већ задатог и обликованог приступа који диктирају таблоиди.

Вучић на сједници СНС-а, (Фото: Данас)

Поред ови увек будних коментатора као главни колумнисти Политике често се јављају истакнути функционери и посланици СНС-а Владимир Ђукановић и опскурни Небојша Бакрец .Ево само неколико примера који могу да говоре у прилог тврдње да политика прати успостављену таблоидну политичку и медијску агенду. „ Поједине друштвене и политичке групације створиле су политичке покрете покушавајући да да масовна убиства искористе као политичку употребну вредност. Зато је Вучић са толиком количином политичке моћи коју поседује последњи који би требало да хамлетовски размишља: копати или не копати(односи се на руду литијума) питање је сад . Испод нас је закопано злато 21 века и то није научна фантастика, нити су политичка наклапања нити Вучићеви спинови. Србија је стратешки равномерно расподелила своја природна богатства према геополитичким односима снага „ каже Александар Апостоловски . За њим не заостаје ни Бојан Билбија „То не треба никога превише да чуди. Својеврсни“ поредак насиља“ овде је успостављен после 5.Октобра 2000 године, када су „мирни демонстранти“ силом упали у државну телевизију и друге институције, али и јавна предузећа, запаливши и Скупштину и РТС. Када су шишали и тукли све који не мисле као они, а највећа жал им је остао за тим што се никада није десио“ 6.Отобар“. Зато га најављују сада, да би људи који не припадају њиховом „елитном клубу „ учили пливање леђним или прсним стилом по Сави и Дунаву, А некад и подводно. Како је могуће да се отворене претње насиљем упућују свим неистомишљеницима, па чак и Председнику државе-да може глава пушком да му буде откинута, или да ће раскомадани завршити у шахту са својом децом: како смо дошли до тога да мржња и претње, али само насиље буду готово легализовани у овом друштву“.

Заиста како смо дошли до тога да овакви таблоидни искази буду штампани у „независној“ и слободољубивој Политици а јасно је да им је место у Информеру или неком другом режимском таблоиду. Као додатни прилог навешћемо и неколико реченица незаобилазног Дејана Спаловића.“ И наводна крађа на изборима коју су неки “установили“ и пре одржавања гласања треба да буде батина којом ће покушати да дисциплинују непокорни Београд. Али са циљем да се пониште избори, већ да се Србија примора да призна једнострано проглашену независност Косова и Метохије, уведу санкције Русији и да се сузбије јачање економских односа са Кином“. Ово је само неколико изричитих и очигледних примера да је лојалност пропагандистичкој агенди коју је А. Вучић успоставио након његовог доласка на власт и преузимања свих полуга управљања нашим друштвом изразито присутна у већини режимских медија али и на страницама Политике . Она је очигледно отворено сврстана уз владајући режим што не би био први случај у њеној историји. И то није један од падова и исклизнућа како се то пригодно говори, већ је то апсолутни сумрак садашње послушничке уредничке концепције коју можемо видети свакодневно на страницама Политике. Ова тврдња се не може оспорити ни чињеницом да се понекад и веома селективно појаве и текстови који садрже јасне критичке тонове и критички однос према политици актуелне власти и деловању А. Вучића.

Али то је само део неубедљивих настојања да се само фингира плуралитет мишљења и на тај начин Политика прикаже да примењује „објективан и професионалан “однос у третирању најважнијих тема и деловања опозиције која је апсолутно маргинализована као што је то и у свим осталим про-режимским медијима. Начин на који је обележен овај јубилеј додатно показује да је опозиционо и критичко мишљење у потпуности скрајнуто и обезвређено, јер нико из опозиције или из редова угледних критички оријентисаних интелектуалаца није добио прилику да каже ниједну реч о 120 годишњици оснивања Политике. Цео јубилеј је био права прилика да се још једном покаже отворена подршка и лојалност А. Вучићу и његовој напредњачкој олигархији и политичкој клијентели.

Када се руководство Политике данас здушно позива на слободољубивост, објективно информисање, традицију „независне“ штампе онда би могло да пореди како је Политика извештавала ових дана о протестима студената након изборне крађе на ванредним изборима Децембра 2023 године, а који је начин Политика информисала тадашњу јавност у време једнопартијског система социјалистичке Југославије о студентској побуни јуна 1968 године. Тада је Политика донела обиман текст под насловом-Демонстрације студената у Новом Београду-Захтеви студената: Већа запосленост, самоуправљање, побољшање услова живота и школовања. А данас је вест о протестима студената и младих људи потпуно скрајнута и спорадично објављивана на дну странице у само неколико реченица. Толико о поштовању традиције и чувању и сведочењу о духу једног времена. И такав однос не треба да нас много чуди јер он је само израз неприхватљивог и дискриминаторског односа који Политика има према опозиционом и критички опредељеном деловању и мишљењу у нашем друштву и политичком животу. Још једном ћемо навести да у начелима о задацима независне штампе који су објављени 1904 године се говори о праведној критици владиног рада и помагању опозицији, али и да је потребно својом лојалношћу и непристрасношћу штитити владу од неоснованих напада. Али када се сагледа садашња позиција и деловање Политике јасно је да је она у први план ставила пре свега лојалност напредњачкој власти и служење једном режиму који је апсолутна негација свих демократских начела и на тај начин је у великој мери угрожена традиција и углед нашег најстаријег дневног листа.

Маринко М. Вучинић

Извор: Покрет за одбрану КиМ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *