Piše: Nedeljko Čolić
Distopijske video-igre nastale poslednjih decenija veoma često su kreirane po scenarijima u kojima neka vladina organizacija dobije toliku moć da postane glavna snaga kontrole, pa i represije. Ko je igrao „The Last of Us“, postapokaliptičnu zombi-pucačinu čvrsto oslonjenu na genijalni „Put“ Kormaka Makartija, zna da je usled najezde ljudi obezljuđenih virusom Federalna agencija za odgovore na nesreće u SAD izvela vojni udar i zavela teror stalnog nadzora i prisilnog rada.
Slične paralele prave se u američkim medijima nenaklonjenim predsedniku Donaldu Trampu, a takvih je mnogo, prema Američkoj imigracionoj i carinskoj policiji, poznatijoj kao ICE. I razlog tome nije samo to što su njihovi pripadnici likvidirali bar dvoje građana SAD, sukobi sa demonstrantima na ulicama i hiljade uhapšenih i deportovanih migranata. ICE se takođe bavi onim što je gorući problem Amerike (bilo stvarni ili spinovani) – migracijom, a migranti su često u onom delu javnosti koji je blizak Trampovom biračkom telu dehumanizovani i predstavljeni kao apokaliptična pojava koja preti da uništi američko društvo. I sam predsednik je u kampanji imao takve istupe, pa je govorio kako oni „jedu kućne ljubimce, pse i mačke“, a to je u savremenom svetu skoro kao i oni zombiji koji jedu ljude.
Tramp je u poslednjih nekoliko meseci pokrenuo veliku akciju protiv ilegalnih migranata u SAD. Iako je u vreme nekih drugih predsednika više migranata deportovano iz SAD nego u drugom Trampovom mandatu, čak i kada se porede isti periodi vladavine (samo u jednoj godini vladavine Baraka Obame na primer, 2013, prema podacima Ministarstva unutrašnje bezbednosti, deportovano je 432.000 ljudi, dok su procene kako ih je u 2025. deportovano oko 400.000), ono što je više zabrinulo američku javnost jeste Trampova želja da promeni odnos prema deportaciji. Kako navodi Savet za inostrane odnose, jedna od najuticajnijih američkih tink-tenk organizacija, Trampova vlast više ne targetira samo migrante koji mogu predstavljati neku vrstu opasnosti za bezbednost, već i sve ostale, ali ne samo to, već pokušava da u antimigrantsku akciju uvrsti brojne federalne organe koji do sada nisu imali takav mandat.
„Ono što vidimo je u suštini preusmeravanje cele savezne vlade kako bi podržala ovu agendu masovne deportacije”, rekao je Najna Gupta, direktor u Američkom imigracionom savetu, NVO koja se bavi pitanjima prava migranata.
Savet za inostrane odnose navodi da je u tom cilju Tramp proglasio vanrednu situaciju na južnoj granici SAD, omogućavajući čak i vojne akcije, proširio pravne mogućnosti za proterivanje čak i bez saslušavanja migranata, inicirao kampanju masovnih deportacija koja uključuje brojne letove, proširio ovlašćenja nekoliko agencija, naložio svim državama da formiraju udarne snage za borbu protiv prekograničnog kriminala i dao dodatne fondove teške milijarde dolara ICE-u i agencijama koje se bave deportacijom.
Nedeljko Čolić: Od PULS-a do „hermesa“ – Odjeci vojne parade u Beogradu
Sporna estetika
Posebno mesto u javnom prostoru i distopijskom scenariju antiimigracione politike dobio je Gregori Bovino, dugogodišnji oficir i komandant Granične patrole i čovek koji je vodio nekoliko velikih antimigrantskih akcija za Trampovog mandata, među kojima je i operacija „Metro Surge“ u Mineapolisu. Njegov izgled privukao je pažnju, između ostalog, i nemačkih medija, koji su ga poredili sa nacističkom estetikom. Bovinova pojava je specifična – kratko podšišan, često obučen u tamnozelenu uniformu sa insignijama na kragni košulje, crnom kravatom i kožnim uprtačem preko grudi ili u dugi šinjel, nekarakterističan za moderno vreme. „On se iz šarenolike skupine izdvaja kao što se elegantni SS oficir izdvaja među SA ruljom“, piše „Špigel“. Bovino je odbacio poređenja svog stila sa nacizmom.
ICE je formiran još 2002. godine u sklopu odgovora države na teroristički napad 11. septembra 2001. godine u Njujorku. Međutim, Donald Tramp je, pošto je došao na vlast u drugom mandatu, u sklopu borbe protiv ilegalnih migracija, udvostručio broj njegovih pripadnika, sa oko 10.000 na oko 22.000. Pokrenute su široke akcije u više američkih gradova u cilju deportacije ilegalnih migranata, a zbog akcija ICE, koji su optuženi za upotrebu prekomerne sile, pa čak i ubistva dvoje ljudi (iako zvaničnici tvrde da se radi o samoodbrani i postupanju po zakonu), bilo je čak i nasilnih demonstracija u Mineapolisu.
Zadatak ICE je javna i nacionalna bezbednost, ali su im nadležnosti drugačije nego kod klasične policije. Oni mogu da zaustave, zadrže ili privedu osobe za koje se sumnja da su u SAD ilegalno, ali ne mogu da uđu u stanove ili druge privatne prostore bez sudskog naloga.
Takođe, mogu da zadrže državljane SAD samo u pojedinim slučajevima, kao kada oni ometaju hapšenja ili napadaju pripadnike ICE. Ipak, od početka mandata Donalda Trampa, zabeleženo je 170 slučajeva zadržavanja američkih državljana, uglavnom pod sumnjom da su ilegalni migranti.
Ipak, kako objašnjava Letiša Džejms, javni tužilac države Njujork, iako ne mogu da uđu u privatne prostorije, agenti ICE mogu ući u javni deo kompanija ili druge javne prostore bez ikakvog naloga.
Nedeljko Čolić: Kopi-pejst strategija vlasti: Imitiranje akcija studenata
“Javni prostor je mesto gde je članovima javnosti uopšteno dozvoljen pristup. Na primer, javni prostori uključuju delove supermarketa, maloprodajnih objekata i restorana koji su dostupni javnosti, kao i ulazne holove zgrada“, objašnjava ona. Slučajevi u vezi s radnim mestima veoma su važni, budući da agenti ICE često traže ilegalne radnike koji su u SAD na crno.
Ono što posebno zabrinjava javnost jesu najave da bi agenti ICE mogli da dobiju šira ovlašćenja i mogućnost hapšenja bez naloga.
Zbog velikog povećanja broja zaposlenih u ICE, mnogo agenata ove službe zapravo nisu ljudi koji su prošli policijsku obuku, iako imaju policijska ovlašćenja. Američki stručnjaci tvrde da je to jedan od izvora problema u slučajevima kakva su ubistva Aleksa Pretija ili Rene Gud u Mineapolisu. Iako su njih dvoje pružali neku vrstu aktivnog otpora i ponašali se suprotno naređenjima agenata, stručnjaci smatraju da bi trenirani policajci prilično drugačije izveli akcije koje su dovele do smrti ovo dvoje ljudi i da u sličnoj situaciji, da su se njome bavili trenirani policajci, ne bi bilo mrtvih.
ICE inače, čak i vizuelno, šarenolikošću uniformi i opreme, podseća na naoružanu grupu za koju bi se moglo reći da podseća na neku vrstu milicije (ali ne u onom značenju koja je korišćena u SFRJ, već naoružane grupe civila).
Zbog postupaka agenata ICE, veliki pritisak je na Kirsti Noem, ministarki unutrašnje bezbednosti SAD, pod čijom ingerencijom je ta služba, a demokrate lobiraju za njenu smenu. Noem je ubijenog Pretija nazvala «domaćim teroristom».
Bivši američki general Mark Hertling, nekadašnji komandant snaga SAD u Evropi koji je pred predsedničke izbore otvoreno podržao Trampovu protivkandidatkinju Kamalu Haris, nazvao je agente ICE «nedisciplinovanom milicijom» posle pucnjave u Mineapolisu u kojoj je ubijen Aleks Preti.
„Oni se igraju vojnika, ali bez discipline. Oni nisu policija, nisu ni vojska, oni su nešto opasno nedefinisano”, rekao je Hertling gostujući u podkastu „Morning Džo“.
Da bi popunila redove, ICE je pribegla regrutovanju vojnih veterana, koji često imaju ratno iskustvo. Veterani čine oko trećine zaposlenih u ICE, a ta organizacija je «lider kada je u pitanju zapošljavanje veterana», navodi Američka imigraciona i carinska policija (ICE).
„ICE obezbeđuje razne mogućnosti za veterane koji žele da pređu iz aktivne službe ili da se pridruže našoj agenciji iz rezervnog sastava“, navode u ICE.
Međutim, vojna obuka drastično se razlikuje od policijske i često nije dovoljna da bi se na pravi način sprovodili policijski poslovi, pa može da donese više nevolja nego koristi, naročito ako je neko lak na obaraču.
Izvor: NIN
