Пише: Војин Грубач
Рашомонијада око система за пречишћавање отпадних вода у Ботуну, везивање питања колектора за идентитетске теме, као и политички ултиматуми без мјере и смисла, били су само увод у режирано таласање политичког система у Црној Гори.
Поплаве у Црној Гори и проблем који је избио у Подгорици у вези са каналом Мареза, представљали су посебни сегмент приче. У том контексту, посебно је индикативна реакција функционера ДПС-а Андрије Кликовца, који је оптужио актуелну власт у Подгорици тврдњом да је „управа града годину дана знала да је канал Марезе затрпан“. Да би био прецизнији, морао је рећи сљедеће: управа града Подгорице је знала да је ДПС тај канал затрпавао пуних тридесет година.
Уходници и уходнице у љубоспоју
Експлицитни снимци, као наставак бизарних преписки и експлозивне конфронтације двоје државних функционера, уз најаву постојања додатних снимака с геј садржајем, представљали су нови чин општег друштвено-политичког излуђивања грађана Црне Горе. Према последњим информацијама, јавност Грчке помно анализира снимке доспјеле из Црне Горе, озбиљно сумњајући да се сличне ствари дешавају и код њихових „слуга народа“.
Војин Грубач: Колектор као алиби, идентитет као димна завјеса
На страну негодовање јавности поводом изопачених баханалија које дотичу питања интимних односа на радном мјесту, противзаконитог изношења експлицитних материјала у јавност као облика дисквалификације личности и удара на породицу и дјецу.
Већина грађана је, прије свега, запањена потпуним одсуством елементарне пристојности и друштвене одговорности актера. У свему томе препознаје бљутави спектакл, примјерен искључиво бизарним ријалити програмима попут оних са Пинк телевизије.
У том смислу занимљива је и једна политичко-друштвена анегдота у којој српски официр телефонира Вучићу и саопштава: „Председниче, наши обавештајци су ухватили вест из Хрватске. Управитељ зракомлата био је у љубоспоју са српском уходницом!“ На шта овај реагује: „Шта, бре!“ Испоставља се да су уходници и уходнице у љубоспоју, са вулгарним скандалима које преносе на друштво, постали готово нормална појава овог времена.
Круна свега била је чињеница да је Милош Меденица утекао државним органима безбједности, умјесто да започне издржавање десетогодишње затворске казне у КПД Спуж. Политички актери у Црној Гори, препознатљиви као експоненти политике Александра Вучића, одмах су осудили бјекство, захтијевајући утврђивање одговорности.
Биће, међутим, занимљиво видјети њихове реакције и лица уколико се Меденица, којим случајем, појави у друштву Светозара Маровића у Београду. Јер, очигледно је да је за њега најсигурније било да нађе уточиште у држави која Црној Гори не испоручује осуђенике за тешка кривична дјела — оној у којој влада режим Александра „Великог Свудаприсутног“.
У Црној Гори се интензивно спинује реалност
Елем, у Црној Гори је у току интензивно спиновање објективне стварности, са јасним циљем да се избјегне суочавање са суштином актуелних друштвених и политичких проблема. То стање се најбоље може описати руском изреком „бред сивой кобылы“, што би се условно могло превести као бесциљно лутање сиве кобиле.
А прецизније, увлачење јавности у вртлоге бесмислица, продавања магле, приземног блебетања и пројектовања јаких, али јефтиних политичких емоција — као модела за мобилизацију, односно „паљење и жарење“ сопствене политичке пастве. Народу жељном мира, стабилности и економског просперитета намеће се токсична политика огољених емоција, све у стилу посељачене или руралне Кама Сутре.
