Piše: Havijer Blas
Preveo: Miloš M. Milojević
Autor se ne slaže sa naširoko prisutnim uverenjima da je budućnost venecuelanske naftne industrije sumorna, navodeći „lako dostupne barele“ koje je relativno lako crpeti
Autor predviđa umeren oporavak od nekoliko stotina hiljada dodatnih barela dnevno, potencijalno u rasponu između trista i petsto hiljada barela do polovine 2027. godine, što može biti postignuto brzo bez ogromnih investicija
Očekuje se da američke naftne kompanije, uključujući Ševron, budu uključene u nastojanja da se obnovi venecuelanska naftna industrija, sa potencijalnim „brzim zgodicima“ u basenima Marakaibo i Monagas
Prema naširoko rasprostranjenim uverenjima budućnost venecuelanske naftne industrije je sumorna. Ne slažem se. Skeptici navode da je bilo kakvo uvećanje proizvodnje vremenski udaljeno i da zahteva ogromne investicije. Stvarnost je ipak nešto iznijansiranija. Postoje lako dohvatljivi bareli u zemlji[i], ukoliko oprostite pribegavanje ovoj donekle kontradiktornoj metafori. Ovo je sirova nafta visokog kvaliteta koju je relativno lako crpiti – i otvara put ka brzim uspesima u obnovi zapuštene naftne infrastrukture.
Svakako, govorim o umerenom oporavku: nekoliko stotina hiljada dodatnih barela dnevno umesto miliona koji su potrebni da bi se venecuelanska proizvodnja povratila natrag na svoj vrhunac sa početka sedamdesetih odnosno sa kraja devedesetih godina 20. veka. Ipak ovo se može ostvariti munjevitom brzinom ukoliko se u obzir uzmu standardi naftne industrije – recimo za dvanaest do osamnaest meseci – i to bez zapanjujućih troškova. Američke naftne kompanije biće uključene u ovaj poslovni poduhvat.
Da li će to biti čitavih sedamsto hiljada dodatnih barela dnevno kao što je nagoveštavao američki ministar energetike Kris Rajt? To bi moglo biti preterivanje. Komotnije bih mogao da predvidim uvećanje u opsegu od trista do petsto hiljada barela do polovine 2027. ako se stvari budu razvijale bez većih poteškoća. To je i dalje velika količina nafte. U već preterano snabdevenom tržištu svaki novi dodatni barel naškodiće cenama – i kartelu država okupljenih u OPEK.
Ono o čemu je najveći deo komentatora u pravu jeste da Venecuela ima mnogo – i to baš mnogo – teško dohvatljive nafte vrlo slabog kvaliteta. Skeptici su u pravu da bi omogućavanje eksploatacije ovih rezervi potrajalo verovatno više od jedne decenije i možda bi zahtevalo i do sto milijardi dolara investicija. Zgoditak je ogroman, ali su isto tako ogromni i troškovi.
Slom venecuelanske naftne industrije
Latinoamerička nacija nekada je bila najveći izvoznik nafte. Ali onda je uveden socijalizam 1999. godine i usledio je kolaps
Razumeti razliku između nafte koju je lakše i one koju je teže eksploatisati ključno je da bi se procenio venecuelanski potencijal. Nažalost, veći deo rasprave usredsređen je na onaj deo koji je teško eksploatisati. Razlika je takođe ključna kako bi se razumela uloga koju bi američke kompanije mogle da odigraju. U jedno možemo biti sigurni: one su zainteresovane za Venecuelu, bez obzira na javno saopšteno oklevanje. Da nisu, zbog čega bi se korporacija Ševron, najveća američka naftna kompanija posle Ekson Mobajla, ogorčeno borila da ostane prisutna u ovoj zemlji tokom prethodnih dvadeset pet godina? U nastupajućim mesecima, očekujem da Ekson tu odigra još veću ulogu.
Teoretičari zavere primećuju otisak Velikih Naftaša (Big Oil) u svakom aspektu Trampovog venecuelanskog gambita, kao što su to činili kada su trupe po zapovešću Džordža V. Buša napale Irak. Ne mislim da je kompanijama bilo poznato šta Tramp planira. Do kraja novembra i početka decembra, bilo ko od značaja u američkoj naftnoj industriji verovao je da je samo pitanje kako i kada će Nikolas Maduro biti zbačen. Mnogi sa kojima sam razgovarao mislili su da je to nešto što će se desiti za nekoliko nedelja.
Kako bi se razumelo ono što će uslediti, potrebno je osvrnuti se na geografiju i geologiju. Venecuela se nalazi nad složenom naftnom mapom koja se razvijala tokom prethodnog veka istraživanja i eksploatacije. Kako bi se stvari uprostile, razdvojiću njihova dobra na dve strane: konvencionalna naftna polja oko jezera Marakaibo u zapadnoj Venecuelu i basenu Monagas na istoku; i takozvani pojas Orinoka na njenom jugoistoku, koji bi odredio kao nekonvencionalnu naftu[ii].
„Brzi zgodici“ za podizanje proizvodnje nalaze se u Marakaibu i Monagasu, kaže Ivan Sandera, venecuelanski geolog i nekada glavni rukovodilac naftne i gasne kompanije Sijera. „Godine zanemarivanja vodile su ka opadanju naftne proizvodnje, ali uz neka ograničena ulaganja i povoljne uslove, proizvodnja bi se mogla oporaviti.
Naftna geografija Venecuele
Zemaljska naftna mapa je ugrubo podeljena na dva dela: konvencionalna naftna polja kao što su jezero Marakaibo i Monagas i teška nafta smeštena u Pojasu Orinoka
[Na karti je prikazana prosečna proizvodnja u različitim oblastima u hiljadama barela dnevno, decembra 2025. godine]
U regionu Marakaiba su smeštena Bolivarska obalska polja, jedan klaster koji obuhvata legendarne lokalitete kao što su Tia Huana i Bakakero-Lagunilas. Na nekim od ovih polja nafta se crpi još od dvadesetih godina 20. veka, ali još uvek bi mogla biti produktivno eksploatisana. Infrastruktura je zaista oronula, međutim i osnovne popravke bi doprinele povećanju proizvodnje. Potrebno je nekoliko milijardi dolara operativnih investicija, ne džinovska kapitalna ulaganja. Sjedinjene Države izjavile su da će ublažiti sankcije kako bi „dopustile uvoz odabrane naftne opreme, delova i pružanje pojedinih usluga [u naftnom sektoru]“.
Basen Monagas takođe obuhvata nekoliko važnih naftnih polja: pre svega El Furijal, otkriveno pre četiri decenija i tokom jednog perioda važnu državnu zlatnu koku. Kao i u slučaju Marakaiba, i istočnim poljima su očajnički potrebne popravke.
Karlos Balorin, venecuelanski naftni analitičar u kompaniji Velidžens Enerdži Analitiks, smatra da je proizvodnja sa dvadeset pet najvećih naftnih polja iz basena Marakaiba i Monagasa opala za više od jednog miliona barela tokom prethodne decenije. Danas, „procenjuje se da se ovde crpi oko četiristo pedeset hiljada barela dnevno, što potcrtava razmere opadanja“, kaže. Drugi lokalni stručnjaci uglavnom se slažu, iako svako od njih iznosi sopstvene brojčane procene.
Da li će američke kompanije igrati veliku ulogu? Odgovor na to pitanje zavisi od toga na koga ste mislili. Za velike kompanije koje pružaju servise naftnoj industriji – Halibarton, Bejker Hadžiz, El-el-be limited i Vederford Internešenel – odgovor je potvrdan. Nekoliko dana nakon što je Maduro zatočen, šef Vederforda, kompanije specijalizovane za gradnju naftnih bušotina, opisao je Venecuelu kao „veliku priliku“ i „najzanimljiviji“ razvoj u ovoj industriji tokom dužeg vremena.
Ševron će biti tu pošto već ima interese na dva polja u basenu Marakaiba. Da li će se priključiti i ostale velike američke naftne kompanije? U prvi mah, to je malo verovatno. Ali Venecuela nije igralište samo američkog biznisa. Očekujte da se tu pojave i evropske kompanije koje su već u izvesnoj meri prisutne – italijanski Eni, latinoamerički ogranci španskog Repsola i francuskog Morela et Proma – u pokušaju da se okoriste situacijom.
Nakon što uvećanje lako dostupnim barelima bude iscrpljeno, dalje povećanje eksploatacije nafte biće znatno teže. Ključni ograničavajući činilac jeste nedostupnost električne energije potrebne da se pokreću pumpe i druga oprema. Nestašica električne energije posebno je akutno teška u basenu Marakaiba. Kako bi se ovo nadomestilo, biće potrebne ozbiljne investicije i to će sigurno potrajati.
Podela venecuelanske naftne proizvodnje
Iako je basen Orinoka privukao veliku pažnju tržišta, gotovo polovina venecuelanske proizvodnje nafte dolazi iz njenih konvencionalnih basena
Važno je naglasiti da je nafta iz oblasti Marakaiba i Monagasa pomešanog kvaliteta, ponešto je teška nafta, ali većina je lakše preradiva srednja i laka. Američke rafinerije obrađivale su je decenijama i iznova bi je kupovale ukoliko im se ukaže prilika.
Pojas Orinoka u potpunosti se razlikuje u odnosu na konvencionalne basene. Nafta koja se tamo nalazi je toliko viskozna da podseća na marmeladu, i potrebno je da se razblaži petrohemikalijama kao što je solventna nafta da bi mogla da teče. Devedesetih godina dvadesetog veka ova oblast je magnetnom snagom privlačila svetsku naftnu industriju, kompanije poput Eksona, Konoko Filipsa i latinoameričkog ogranka Total Enerdžiza. Ukoliko se izostavi Ševron, najveći deo stranih delatnika je voljno ili prinudno napustio zemlju.
Artur Snel: Bilo je i čudnijih stvari – američko slučajno preuzimanje Venecuele
Čak i ukoliko bi američke kompanije bile voljne da iznova investiraju u ovoj oblasti, poteškoće su izuzetno velike. Bile bi potrebne milijarde dolara investicija, možda i do deset milijardi godišnje. Ipak, Ševron ima trideset odsto udela u dva projekta koji se izvode u oblasti Orinoka i ukoliko uslovi budu dopustili verovatno je da će znatno pojačati svoje prisustvo.
Tržište prirodnim dobrima uglavnom čini dva velika sagrešenja kada analizira izlazak naftom bogatih nacija iz kriznih perioda: ljudi potcenjuju njihovu sposobnost da brzo povrate deo izgubljene proizvodnje; i znatno precenjuju njihov dugoročni rast.
Video sam iste scene nekoliko puta tokom skoro trideset godina koliko pratim ovu industriju, uključujući u Iraku 2003, Libiji 2011. i Iranu 2021-2023. godine. I sama Venecuela je jedan od primera: nakon što je crpljenje nafte palo na stogodišnji minimum od četiristo pedeset hiljada barela dnevno 2020. godine, svega nekolicina komentatora je očekivala zapašan oporavak. No, količina je udvostručena tokom narednih ped godina. Sada, očekujem da će nacija posle Madura biti kratkoročno pozitivno, a dugoročno negativno iznenađenje.
Izvor: Blumberg
[i] U izvorniku stoji low-hanging barrels in the country što je izmenjena fraza „low-hanging fruits“.
[ii] Basen Monagas takođe je poznat i kao Istočni basen. Povrh toga, još dva druga basena su značajna: basen Falkon, koji je povezan sa onim oko Marakaiba i Barinas-Apure na jugu zemlje; dodatni resursi nalaze se duž obale Karipskog mora
