Cреда, 4 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Десетерац

Марјан Чакаревић: Бол и понос

Журнал
Published: 10. јануар, 2026.
Share
Фото: Радар
SHARE

Пише: Марјан Чакаревић

Овогодишња поезија нужно је у читалачкој свести улазила у различите дослухе са општом друштвеном динамиком.

Годину за нама, свакако најтежу и најмрачнију у првој четврти новог века, обележили су побуњени студенти и грађани, и та је побуна, попут надстрешнице, засводила сва наша читања, као уосталом и целокупан наш друштвени живот. Иако вероватно највећим делом настала пре новосадске трагедије, овогодишња поезија и њене ауторке и аутори, од часа када је објављена, нужно су у читалачкој свести улазили у различите дослухе са општом друштвеном динамиком, те је утолико срећна околност што се, кад је реч о избору најважнијих књига, естетика поклапа с етиком. Неке песникиње и песници, наиме, од самог почетка јавно су подржавали протесте, свако у складу са својим местом и улогом у друштву, па су се тако оно биографско, грађанско, и оно лирско ја сусрели у освајању различитих, а опет суштински сродних поља слободе.

На раскршћу поезија и рокенрола: Уметност Пети Смит

Саша Јеленковић је награду за најбољи необјављени рукопис на фестивалу Смедеревска песничка јесен посветио студентима и грађанима који ходају, док је у самој књизи Дантеов лифт успео да разне проказане теме и речи учини естетски релевантним. Тако се дошло до стихова попут: „Кад си срећан викни гласно тад ура/ стежући врат љубавнику јер туђу си/ сперму полизао с вољеног дупета“, у којима се немоћ досезања људске среће исказује у провокативним, оштрим, али свакако упечатљивим сликама. Јеленковић успева да на малом простору одржи у игри све кључне равни модерне лирике: јединствен ритам, аутентичност свог песничког субјекта, који наставља да преиспитује удео етике у егзистенцији, али и раван метафизике, а до чега се долази скидањем још једног вела са ове стварности коју живимо.

У донекле сличној, дезилузионистичкој животној фази налази се и лирска јунакиња књиге Кнедле за супу Биљане Дојчиновић, која пролази кроз болна, али понекад и хуморна суочавања са ближњима (мајком, бившим љубавима, пријатељима). Ове песме, међутим, припадају потпуно друкчијем стилском регистру, значењски су прозирније, знатно наративније и емоционално наглашеније, па отуда и отвореније за поистовећивање са свим патњама лирске јунакиње. Али њихова унутрашња замка се управо крије у тој привидној лакоћи са којом пуштају да се у њих уђе, да би се онда на читаоца обрушила лавина.

Књига Фантаскоп Надије Реброње, још једне побуњене, али и отпуштене универзитетске професорке, стваралачки је дијалог са наслеђем уметничког филма, од Мурнауа и Ланга, преко Буњуела, па све до Беле Тара, Кишловског и Аронофског. Конкретни филмски предлошци, међутим, овде служе тек као (далеки) повод за лични доживљај света и његових горких замки, суровости историје и, коначно, сопственог места у њему, и песникиња успева да на изузетно сугестиван начин пронађе савршену меру између ова два пола.

Професорка Соња Томовић Шундић представила књигу „Његош у ликовности“

До пуне уметничке зрелости долази ове године и Бојан Васић у књизи Кротко, којом довршава пут свог писма од авангарде до високог модернизма. У малим језичко-стилским померањима из књиге у књигу, Васић се приближио наслеђу Павловића, Христића, Лалића, усвојио га, обновио, а потом, превазилажењем тамне историјске патетике, ванредно уметнички превладао.

Варљива историја дома Срђана Гагића суочава се са сродним демонима као и Васићева, али су њени мотиви личнији и на известан начин модернији, урбанији. Гагић у историју зарања онолико колико она обликује садашњост, дакле до епохе друге Југославије и ратова деведесетих, али и тај терет, и генерацијски и лични, ничим заслужен а неизбежан, изгледа пречесто претежак за достојанствен живот.

Поред ових, у сваком смислу ванредних књига, одличне и врло вредне књиге објавио је још низ песникиња и песника, између осталих Бојан Марковић, Јелена Жугић, Драгана Младеновић, Зоран Ћирић, Дејан Алексић, Слободан Зубановић. И више него довољно да се испрати година бола и поноса.

Извор: Радар

TAGGED:КултураМарјан ЧакаревићПоезијаРадар
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Милан Аранђеловић: Графички Бунт
Next Article Рат за пажњу и дигитални капитализам

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Кристијан Шмит – (не)именовани високи представник

Вјероватно се многи сјећају култне сцене из филма “Балкан експрес”, сценаристе Гордана Михића, у којој…

By Журнал

ВАР СОБА: Анти-фудбал Пиксијеве групе играча

Пише: Оливер Јанковић Рекосмо прије неки дан да је Новак Ђоковић изразити индивидуалиста који се…

By Журнал

Хоће ли резултат избора на Тајвану дестабилизовати Азију?

Кључно је питање како ће Пекинг тумачити успон треће узастопне владе у Тајпеју коју предводи…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Десетерац

Карлос Фуентес: Култура независности

By Журнал
Други пишу

проф. др Радоје Шошкић: Културно насљеђе Котора између одговорности и моћи

By Журнал
Слика и тон

Павле Симјановић: Вредност квалитетне провокације

By Журнал
Десетерац

Милан Р. Симић: О књигама есеја које се не заборављају

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?