Има људи из Црне Горе, са лепим интелектуалним резултатима, који су себи дозвољавали да у предвечерје пада комунизма пишу да реч српски у Горском вијенцу значи хришћански или православни, а реч црногорски означава нацију. То су биле такве размере духовнога пада које је готово тешко замислити без тог великог и врло дуготрајног притиска
Његош је пјесник који одјекује у свим тачкама српског културног обрасца и зато је он дио нашег културног саморазумијевања, казао је у интервјуу “Светигори” (18. фебруар 2022) један од водећих српских интелектуалаца Мило Ломпар, професор београдског Филолошког факултета.
Он је тај песник који, пребацујући своје време, допире до нашега времена показујући неке константе овог простора, нарочито унутар културног разумевања нашег народа. Нема сумње да је комунистичка идеологија имала као главно усмерење – и то је остало до дана данашњег, а парадоксалним радом историје то је прекодирано и преименовано унутар новог поретка односа и сила – да све што је српско сведе на србијанско, а да оно што није србијанско – као Његош, као Андрић, као Меша Селимовић, као Петар Лубарда – временом престане да буде српско. То је кључно кретање чији је вршни израз дала комунистичка идеологија, зато што је имала моћ, имала је силу, могла је да хапси, убија, да физички уклања своје противнике. И она је то немилосрдно чинила. Дакле, суштина и главни наум је у томе да све што је српско претворите у србијанско. И ви то имате до дана данашњег – када се у Црној Гори неће рећи Српска православна црква већ Црква Србије. То је тај наум који се не мења, казао је Ломпар.
Ломпар је казао да се поставља питање како то извести са Његошем, који је Горски вијенац посветио праху оца Србије, који је Карађорђа видио као европску и митску личност, и који је дао печат нашем разумијевању Карађорђа.
Без те Његошеве слике Карађорђе не би био оно што он јесте у српској националној свести. Његош га је подигао на тај величанствени положај који он има, излазећи из оквира државника и политичара и постајући нека врста митске личности, каква је у извесном степену постао и Његош. Дакле, Његош је та препрека да се све што је српско претвори у србијанско, да се српски идентитарни карактер црногорске државне егзистенције претвори у нешто што је антисрпско. На делу имамо једну врсту насиља које тражи своје образложење, а Његош је препрека том образложењу, објаснио је Ломпар.
Извор: Митрополија
