Пише: Јанис Варуфакис
Већ шест година, на сваки Црни петак – тај измишљени празник потрошње – радници Амазона се мобилишу широм света и организују координисане штрајкове и протесте. На први поглед то може изгледати као добро познато сукобљавање џиновског капиталистичког послодавца и људи који га издржавају. Али Амазон није било каква корпорација. Амазон је најчистији израз онога што називам технофеудализмом: новог економског поретка у ком су платформе добиле прилику да се понашају као велепоседници и господари нових феуда којима су замењена тржишта.
Да бисмо појмили огромну моћ Амазона, морамо се присетити старог система чијем рушењу Амазон доприноси. Капитализам се некада заснивао на тржишту и профиту. Компаније су инвестирале у продуктивни капитал, унајмљивале раднике, производиле робу и пропадале или опстајале у зависности од оствареног профита или губитка. У поретку који сада настаје, најмоћније капиталистичке компаније се ослобађају закона тржишта. Сви су принуђени да користе дигиталну инфраструктуру у њиховом власништву, за трговину, рад, комуникацију и живот.
Амазон је на врху пирамиде тог новог поретка јер поседује највећу платформу за продају рачунарске снаге у облаку – Amazon Web Services (AWS)– платформу коју користе друге технолошке компаније, као што је Убер, али и велики делови сектора банкарства, здравства, логистике, јавне управе, медија и образовања. Када се ови послови једном поставе на АWС, трошкови њиховог пребацивања код другог провајдера постају превисоки. Компаније се тако претварају у вазале на Амазоновом феудалном облаку, и деле с њим податке својих клијената. Европска комисија је 2020. оптужила Амазон да користи продајне податке других трговаца за противзаконито стицање предности на европском тржишту.
Амазон обједињује логистику и инфраструктуру облака, екстракцију података и алгоритамско управљање у јединствен вертикално интегрисани ланац. Технофеудална доминација свој опипљивији облик добија у Амазоновим складиштима. Радници су сваког минута под надзором: ручни скенери и други уређаји прате њихово кретање; алгоритми мере њихов темпо, продуктивност и понашање. Амазон, међутим, тврди да оптужбе за прекомерни надзор „нису утемељене у стварности“ и да су сва надзорна снимања неопходна из разлога безбедности и ефикасности пословања.
Потрошачи су такође усисани у систем. Сваки клик, свако скроловање, претрага или куповина обучава алгоритме како да предвиде наше потребе и манипулишу нашим жељама. Тако својим радом практично увећавамо Амазонов капитал у облаку. Сваки пут када нешто купимо, Амазон узима за себе и до 40% износа продајне цене на име ренте за коришћење облака.
У начелу, државе би требало да регулишу пословање џинова као што је Амазон, али оне су и саме постале његови кметови, јер јавне институције користе Амазонове сервере за чување података и комуникацију. Guardian је објавио да се међу кључним државним органима који имају уговоре са АWС-ом у Британији налазе Министарство унутрашњих послова, Министарство за рад, Царинска управа, Министарство правде, Кабинет и Министарство пољопривреде.
Не изненађује то што је капитал у облаку активан и у тајновитом и мрачном свету надзора. Амазон Рекогнитион, сервис покренут 2016. године, циљао је на органе за спровођење закона, укључујући ИЦЕ у Сједињеним Државама. Палантир – компанија за надзор која производи софтвер за многе различите области, од борбе против тероризма и предиктивног полицијског надзора до машинерије за депортације коју користи ICE – у партнерском је односу са АWС-ом. Амазон је такође директно укључен у пројекат Нимбус, уговор о пружању услуга из 2021. године, на основу ког Амазон и Гугл пружају израелској држави услуге напредних сервиса у облаку, вештачке интелигенције и сигурног складиштења података.
Амазон је технофеудални рентијер, власник дигиталне инфраструктуре од које зависе приватна лица, државе и друштва. Срећом, појављују се знаци отпора. Make Amazon Pay – кампања која окупља раднике и грађане сваког Црног петка – препознаје ову трансформацију. Нешто што је почело као борба за радничка права прерасло је у коалицију синдиката, климатских активиста, група за пореску правду, заговорника дигиталних права и мрежа солидарности са мигрантима и Палестинцима. Они схватају да пословање Амазона захвата логистику, финансије, државну управу, уништавање животне средине, надзор и рат.
Синдикални захтеви многих радничких протеста су интегрисани – пристојне плате, сигурна радна места, колективно преговарање, климатска акција, пореска правда, ограничавање огромне потрошње воде, прекидање веза Амазона са агенцијама за надзор и војним операцијама. Узети заједно они дају мапу за преко потребно обједињавање отпора технофеудалној доминацији.
У првим деценијама индустријског капитализма није било лако градити радничку солидарност преко националних граница. Али они који данас пружају отпор капиталу у облаку могу користити његове алатке за координацију на планетарном нивоу. Кампање као што су Make Amazon Pay нуде увид у то какви савези су потребни за борбу с новим господарима у облаку. То је тек почетак – али у њему има много наде.
Извор: Пешчаник
