Високо плаћене послове више није тако лако наћи у највећој економији еврозоне
Пишу: Олаф Сторбек и Патриша Нилсон, Франкфурт
Превод: М. М. Милојевић
Нагомилавање радне снаге после пандемије и строга правила заштите права запослених прикривају забрињавајуће промене на немачком тржишту високоплаћених производних послова. Након што је пала на историјски најнижих 4,9 одсто у пролеће 2016, стопа незапослености у највећој економији еврозоне је порасла на 6 одсто, према подацима Федералне радничке канцеларије. Иако је ово и даље испод просека за еврозону – и мање од половине стопе која је посведочена на преласку из 20. у 21. век – економисти и правници мисле да је стање на тржишту рада горе него што упућују највидљивији статистички подаци.
Они упозоравају да бројке маскирају пад број ависоко квалификованих и добро плаћених послова у производном сектору, уз додатне проблеме који долазе пошто се индустријски гиганти боре са високим ценама енергената, слабим извозом и технолошким променама. Некада полетно тржиште рада пати од хиљаду удараца са разних страна, каже Карстен Брзески, главни економиста холандске банке ИНГ, додајући да „то још увек није дошло до свести“ политичара и шире јавности.
Док се у Немачкој и даље отвара велики број ниско плаћених радних места, витална земаљска аутомобилска индустрија која доприноси националној економији са 546 милијарди евра бори се да преживи прелазак на аутомобиле на батерије, којима није неопходан тако захтеван инжењерски рад – или толико вешта радна снага – као за возила која се напајају нафтним дериватима. У понедељак, генерални директор Фолксвагена Оливер Блуме објавио је план да се одустане од обећања компаније да неће бити умањења броја радних места до 2029. године. Такође се разматра затварање фабрике у Немачкој, нешто што се није десило током осамдесет седам година дуге историје ове компаније. Запосленост у аутомобилском сектору досегла је врхунац 2018. године, и опала је за 6,5 одсто на 780.000 запослених радника прошле године. Вероватно ће додатно пасти пошто конкуренција страних произвођача електричних аутомобила притиска Фолскваген. Мерцедес-Бенц и Бе-ем-ве.
Домаћа мрежа снабдевача произвођача аутомобила је тешко погођена. Анкета међу педесет ових компанија, коју је спровела консултантска кућа Хорват у августу, открива да шездесет одсто њих планира да умањи број запослених у Немачкој током наредних пет година. Континентал, трећи највећи немачки снабдевач, са годишњим приходом од 41,4 милијарде евра, одлучио је да иступи са тржишта делова за аутомобиле и да се усредсреди на гуме. Укида хиљаде радних места док се припрема да изађе са тржишта сензора и кочионих система.
У другим секторима, велике компаније попут САП-а, Миелеа и Бајера објавиле су током ове године укидање 55.000 радних места, према прорачуну Фајненшел тајмса – иако су нека од укинутих радних места у погонима ових компанија изван Немачке. Други индустријски гиганти попут Тисенкрупа и БАСФ-а преговарају са синдикатима о укидању за сада још необјављеног броја радних места. Бернд Фиценбергер, директор Института за истраживање запослености, ИАБ, описао је ситуацију на немачком тржишту рада као „веома забрињавајућу“. „Неке од најпоузданијих компанија почеле су да преиспитују пословање (у Немачкој) које је дуго било веома успешно“, каже Фиценбергер. Улрих Ситард, партнер у правничкој компанији Фрешфилд Брукхаус Дерингер који саветује неке од највећих компанија у земљи о смањењу броја запослених, каже да се његов рад у вези са вишком запослених удвостручио у последње две године.
„Мој утисак је да је укидање радних места у највреднијим немачким компанијама (blue-chips) порасло на највиши ниво још од финансијске кризе“. Уз економију која се смањује током три од претходних шест тромесечја, неки верују да компаније држе више запослених радника него што им је потребно.
Уместо да срежу број радних места, компаније задржавају људе из страха да све брже старење немачког друштва може да води широко распрострањеном недостатку квалификованих радника. „Двадесет година раније, две узастопне године слабе економске активности би изазвало много већи скок незапослености“, каже Холгер Шефер, стручњак за тржиште рада у Немачком економском институту ИВ, истраживачкој установи коју финансирају послодавци. Пораст незапослености би се такође магао, барем делимично, објаснити пристизањем око милион избеглица из Украјине, од којих су три четвртине радно способне. Иако је двеста хиљада нашло посао, двеста десет хиљада прима накнаду за незапослене и још триста хиљада пролази обуку. Пошто су радници заштићени строгим немачким законима о раду, компаније покушавају да избегну отпуштање, те уместо тога покушавају да дођу до консензуса са радничким саветима нудећи издашне пакете за добровољно раскидање радног односа.
Укључујући планирање и припреме, преговори са радницима „могу лако да потрају и годину дана“, каже Ситард, и послодавци уобичајено нуде између половине месечне плате и месечне плате по години рада као отпремнину. „У неким секторима као што је хемијска индустрија то се пење и на 1,5 месечну плату“, каже.
Континентал је међу компанијама које покушавају другачији приступ. Они су 2019. године отворили образовни центар за преобуку како би „изградили мостове према новом запослењу“ за запослене који ће убрзо остати без посла. Радници у аутомобилској индустрији су стицали нове вештине у областима као што су роботика, логистика и електрика. „Имам осећај да су врло добре године у аутомобилској индустрији (окончане и) да ће сада уследити опадање“, каже директор Континентала за радничке односе, Аријана Рајнхард за Фајненшел тајмс. „У прошлости, раније бисте пензионисали педесет седмогодишњаке како бисте постигли своје циљеве. Али ови људи су потребни тржишту рада – они су квалификовани радници, који плаћају порезе и купују више (добара)“. У немачкој хемијској индустрији која запошљава 480.000 људи, „деиндустријализација је у пуном замаху“, упозорила је комора ове индустрије ВЦИ у октобру 2023. године у писму упућеном законодавцима у Берлину. Сектор, који обухвата осам одсто укупне немачке потрошње енергије, бори се да опстане након драматичног скока цене гаса од када је Русија извршила инвазију на Украјину.
БАСФ, највећи послодавац, умањује производне капацитете у Немачкој и проширује производњу у Азији. Измештање производње доводи до трајне штете по економски капацитет. „Фабрика хемијске индустрије која се затвари у Немачкој се неће вратити“, каже Шефер. Један од разлога због чега ова забринутост није постала раширенија јесте што немачко тржиште рада и даље повећава укупан број расположивих радних места.
Прорачуни Федералног статистичког уреда показују да је укупан број људи који ради порастао до рекордних преко четрдесет шест милиона. Проблем је у томе што су послови у производњи која нестаје боље плаћени од послова у секторима старања о деци, старачким домовима, здравству и образовању. Иако су и ове нове улоге витално важне за друштво, страхује се да у Немачкој настаје тржишта рада првог и другог реда, што води недостатку раста дохотка, повећаној неједнакости и вишој јавној потрошњи. „Не можемо да живимо само од тога да једни другима чувамо децу и да се подучавамо“, каже Шефер.
Извор: Фајненшел тајмс
