Пише: Павле Косић
Европска унија би могла да умре. Тако је гласило упозорење које је изрекао француски председник Емануел Макрон на Берлинском глобалном дијалогу, истичући да су Америка и Кина испред ЕУ и по економској производњи и по инвестицијама, те да Европа неће моћи да се такмичи са другим земљама осим ако брзо не формира банкарску унију и учини глобална трговинска правила праведнијима.
„Ми смо на ивици веома важног тренутка. Наш бивши модел је готов – превише регулишемо и премало улажемо. У наредне две до три године, ако будемо следили нашу класичну агенду, бићемо ван тржишта“, рекао је Макрон.
Према његовим речима, европски модел је застарео и потребно је поново осмислити економију за „нову и компликованију стварност“. Истакао је да блок више не може да се ослања на јефтине енергенте из Русије или амерички одбрамбени кишобран.
„Сада је све уздрмано“, нагласио је Макрон.
Речи француског председника сличне су говору који је раније ове године дао на Сорбони када је позвао Европу да се одмакне од „самонаметнуте наивности“ јер се, у супротном, суочава са ризиком од умирања.
„Морамо да будемо луцидни и да признамо да је наша Европа смртна. Може да умре. Све зависи од избора које доносимо, а те изборе треба донети сада“, поручио је Макрон у априлу.
Међу најоштријим противницима Макронових идеја је неко ко би морао да му буде најближи савезник да би се то спровело у дело – немачки канцелар Олаф Шолц. Он сматра настојање да се европска индустрија заштити од непоштене трговинске праксе „не сме да доведе до тога да сами себи наудимо“.
„Опасност дефинитивно реална“
Аналитичар тинк тенка Европа, са седиштем у Копехнагену, Мадс Јеџини објашњава да је Европа под притиском, те да је руска агресија на Украјину „прилично јасно показала како зависности могу да буду геополитички осетљиве или чак злоупотребљене“.
„Све је већа забринутост да ће се Америка одвојити од Европа и да европска безбедност не може да зависи од америчке војне помоћи, поготово ако се Доналд Трамп врати у Белу кућу. У великој мери, Европа је и даље зависна од увоза из (и извоза) Кине. Паралелно са тим, европска индустријска база еродира. Многе компаније се боре са својим растом, неке се селе у иностранство у потрази за бољим условима, и многе су претекле конкуренте из САД или Кине. Неки коментатори користе термин ‘музеј Европе’ да опишу дистопичну будућност, где Европа само служи као музеј свету – место које живи само од туризма и нема могућности да утиче на ток историје или да штити наше вредности“, наводи Јеџини за НИН.
Како каже, то је ситуација која је навела француског председника да говори о „смрти“ Европе, што је анализа која се подудара са оном коју је недавно изнео Марио Драги, бивши председник Европске централне банке. У извештају о европској конкурентности, Драги је говорио о томе да ће Европа одумрети у „спорој агонији“ уколико одмах нешто не буде учинила.
„Мислим да је опасност дефинитивно реална. Ако Европа не буде реаговала на своје слабости, врло брзо ће изгубити утицај“, истиче Јеџини.
Према његовим речима, Европа не само да би могла, већ би требало да постане независнија, односно „суверена“, како би могла на бољи начин да брине о својим интересима на глобалном нивоу.
„У овом тренутку, политичка оријентација у Бриселу овог европског суверенитета је у великој мери фокусирана на конкурентност и безбедност. Конкретно, то се манифестује у традиционалнијој индустријској политици одозго према доле са више простора за државну помоћ, више фаворизовања ‘европских шампиона’, лабавија правила конкуренције, више протекционистичких мера трговинске политике као што су царине на увоз, интегрисанија одбрамбена индустрија и више фокуса на иновације. Све у свему, политика која је прилично уско усклађена са традиционалним француским интересима“, каже саговорник НИН-а.
Са друге стране, додаје Јеџини, европска економија је изузетно испреплетена са остатком света због чега сматра да је мало вероватно да ће Европа моћи сама да се „отпетља“.
„Зато већина људи не говори о ‘одвајању’ или чак ‘ауторхији’, већ говори о томе да Европа треба да смањи ризике по своју економију, што подразумева да зависности и трговински односи који могу имати потенцијално штетан утицај на европски суверенитет треба да буду минимизирани“, наводи он.
Истиче да није јасно да ли је идеологија европског суверенитета уопште и изводљива, пошто за собом повлачи многа питања.
„Шта би, у ствари, значило ‘реиндустријализовати’ Европу или смањити ризик по европску економију? Колико би то коштало? Коју цену би Европљани били спремни да плате“, пита саговорник НИН-а.
Француска vs Немачка
О томе да Европа треба да буде независна и суверена, и да као се као таква супротстави великим силама на глобалном тржишту, француски председник Макрон говори још откако је дошао на власт. Пре неколико година чак је заговарао и стварање „европске војске“ која не би била потчињена НАТО-у. Управо због таквих изјава чини се да Макрон покушава да заузме место најснажнијег европског лидера, што је позиција коју је некада држала немачка канцеларка Ангела Меркел.
Да је Макрон од почетка свог мандата покушавао да се успостави као лидер у Европској унији, сматра и Јеџини који каже да француски председник осећа да се „плима тренутно креће у његову корист, пошто ће европска политика вероватно бити ближа француском начину размишљања“.
„Важно је рећи и да Макрон говори о историјској традицији. Француска је увек промовисала европску моћ, односно моћну, независну Европу која не зависи ни од Азије, ни од Сједињених Држава“, наводи Јеџини.
Међутим, француски председник се и даље суочава са гласним противљењем у Европи, а једна од најгласнијих по том питању је Немачка која нерадо подржава мере које ометају слободну трговину, као што су царине. Такав је случај и са додатним царинама на електрична возила из Кине које подржале чланице Европске уније. Иако је Немачка гласала против, за заустављање тог плана је била потребна већина од 27 чланица ЕУ, што није постигнуто. Царине до 35,3 одсто требало би да ступе на снагу најкасније почетком новембра.
„Немачка је гласала против царина на кинеска електрична возила, плашећи се мера одмазде против сопствених произвођача аутомобила. План је ипак прошао, тако да су обавезе усвојене, што би могло да указује на то да би могла да се појави ‘француска’ верзија Европе“, каже саговорник НИН-а.
Истовремено, Макрон је ослабљен након ванредних парламентарних избора које је расписао пошто је десничарско Национално окупљање Марин ле Пен освојило највише гласова на изборима за Европски парламент. Странка Ле Пенове није успела да победи на изборима за Народну скупштину, али тек након што су Макронове центристичке снаге и левичарски Нови народни фронт успоставили „санитарни кордон“. Национално окупљање је на крају завршило на трећем месту, док је Нови народни фронт завршио на првом. Међутим, на Макронова коалиција „Заједно“, иако друга по броју гласова, остала без чак 86 мандата у скупштини.
„Макрон ће изаћи из председничког кабинета до 2027. године, где Марин ле Пен чека на хоризонту. Односи са Немачком су такође прилично лоши у овом тренутку, што ограничава способност Макрона да делује. Дакле, Макрон нема толико простора“, наводи Јеџини.
Извор: НИН
