Пише: Фиона Вилкс
Било да је реч о Алексу Диларжу из Паклене поморанџе (1971), Хансу Ланди из Inglourious Basterds (2009), Хоумлендеру из The Boys (2019–) или Антону Чигурн из No Country for Old Men (2007) – не може се порећи да постоји нешто злокобно у ликовима који на екрану пију млеко.
Најскорији лик који се прикључио овом низу јесте Виктор Франкенштајн, онако како га је замислио Гиљермо дел Торо у новој Нетфликсовој адаптацији романа Мери Шели из 1818. године.
На први поглед, Дел Торов Франкенштајн је злостављано дете које се претворило у узбуђеног проналазача. Међутим, његова амбиција се веома брзо претвара у окрутност оног тренутка када не успе да препозна интелигенцију у свом створењу – на исти начин на који његов сопствени отац није успео да препозна његову.
Пијући млеко, Франкенштајн сигнализира да је истовремено и запостављено дете и одрасли човек способан да исто такво запостављање нанесе другима.
Слика невиности
Како је раније тврдио Метју Бомонт, професор енглеске књижевности:
Млеко је течност која се, у симболичком смислу, на први поглед везује за невиност и чистоту.
За Виктора, чију обожавану мајку смрт односи на порођају док је он још дете, избор млека се може схватити као жеља да буде мајчински збринут. Ипак, његов млађи брат Вилијам, који одраста од рођења без мајке, никада се не приказује како пије млеко.
У једној сцени, Вилијам Франкенштајн, његова вереница Елизабет и њен ујак седе с Виктором за столом. Њих троје пију црвено вино, док Виктор срче своје млеко и говори о плановима да из смрти створи живот.
У овом случају, троп „онај који пије млеко“ сугерише публици да не би требало да верује наизглед невиној особи на екрану.
Франкенштајн у Дел Торовој замисли можда је најгора верзија тог лика коју сам икада видела. Он је очигледно луд, и у тој лудости је окрутан, чак и као дете. Због тога наше уобичајене везе између млека и невиности постају замршене у сусрету с његовим карактером.
И ја пијем млеко. Па зашто ми се онда стомак окреће док гледам Франкенштајна како се налива њиме, док остали ликови пијуцкају вино?
Уживањем до уништавања
У свом есеју „Вино и млеко“ из 1972. године, француски књижевни теоретичар Ролан Барт тврди да је млеко симбол снаге.
Упоређујући млеко с вином, које Барт назива „галванском супстанцом“, он пише:
Млеко је у супротности с ватром по молекуларном саставу, по кремастој и отуд умирујућој природи површине. Вино сакати, оно је хируршко, оно мења и порађа. Млеко је козметичко, оно везује, окрепљује, опоравља. Поред тога, његова чистоћа је повезана са дечјом невиношћу, залог снаге, снага која се не исцрпљује и не њечи, него је мирна, бела, сјајна, сасвим једнака реалном.
Нису сви ликови који пију млеко зли. Узмимо блесавог и симпатичног Џоија Трибијанија из Friends-а, који тврди – и потом доказује – да може да попије галон млека за мање од минута.
Скорији пример је минисерија Fellow Travelers (2023), у којој љубавник каже лику кога игра Џонатан Бејли, Тиму: „ћути и пиј млеко“, што он радо и чини. Млеко заиста остаје симбол невиности када га видимо у рукама таквих ликова.
Међутим, рекла бих да, ако је млеко симбол невиности, онда онај ко га пије не може сам бити невин – или бар не може остати невин – јер се његово уживање у тој супстанци (и симболу) може тумачити и као његово уништавање.
У огромној већини случајева, када се млеко пије на екрану, пред нама се одиграва игра моћи и контроле. У филму Babygirl (2025), на пример, лик Никол Кидман добија чашу млека коју је за њу наручио много млађи, али доминантни љубавник – као тест њене покорности.
Ту је и пример глумца Кристофа Волца, који тумачи можда најчувенијег млекољупца у историји филма – нацистичког „ловца на Јевреје“ Ханса Ланду – у Тарантиновим Inglourious Basterds (2009).
У једној од почетних сцена, Ланда седи за столом Перијеа Лападита и, иако му домаћин нуди вино, он тражи чашу млека. Неколико минута касније, наређује својим људима да погубе готово целу јеврејску породицу која се крије испод пода.
У недавном интервјуу за Јутјуб канал Mythical Kitchen, Волца питају шта он мисли да „чини негативца који пије млеко тако јединствено застрашујућим?“ Он одговара:
Не гледам на те ствари на тај начин… Размишљам само овако: ово је лик, и сада пијем чашу млека, а тај размак између то двоје је оно што преговарам. И то је све.
Звучи ми као нешто што би неки млекољубац рекао.
Извор: The Conversation
Превод: Данило Лучић/Глиф
